Dragi svi. Evo i mojih razmisljanja i iskustva sa mikrodoziranjem. Dakle mikrodoziram zadnjih godinu dana. Puno sam citala,informirala se i krenula ovu predivnu avanturu nasih uciteljica gljiva. U pocetku sam bila zbunjena sa uputama tipa koliko dana pa koliko dana pauze..pa koju mikrodozu itd. pa sam shvatila da mi je najbolje slusati sebe. Krenula sam sa 0.2 , probala nekoliko doza dok nisam dosla do moje doze od 0.35 koja je opimalna za posao i kada moram raditi do 0.4 ako se zelim opustiti skroz doma ili s ekipom tipa chilanje. Rekla bih da sve iznad 0.5 nije mikrodoziranje. Ima dana kada uzmem 3 dana zaredom pa pauza nekoliko dana..pa uzmem 1 dan pa drugi ne..jednostavno kad me pozovu ja ih uzmem. Najbolji antidepresiv i analgetik! Sve je jednostavno, duboko, fokusirano. Sretna sam iako sam tuzna, nema panike u stresnim situacijama, empatija i osjecaji su duboki, imam strpljenja sa mojim sinom koji je je opako u pubertetu, imam strpljenja za sve naporne ljude i situacije..lakse odrađujem tugu zbog gubitka tate koji je nedavno otisao sa ovog svijeta, kreativnost i fokus su brutalni. Sinkronicitet svuda oko mene.
Tata mi je obolio od raka. Od dijagnoze do odlaska proslo je 8 mjeseci. Davala sam mu mikrodoze...ovo je jako vazno..stvarno su mu pomogle u zadnjim mjesecima zivota..olaksale mu odlazak, postao je smireniji, otvoreniji..zajedno smo mikrodozirali i toliko postalo bliski kao nikada prije
.
Dakle mogu sazeti mikrodoziranje u jednoj recenici ..nepodnosljiva lakoca postojanja
Hvala majci Zemlji i gljivama sto nam daju uvid i priliku da izađemo iz matrixa i na svim lekcijama i znanjima koje nam daju
.
