Pojašnjenje/ strejnovi

[ozuki]

Pozdrav ekipa,
molim autoritete sa foruma da još malo razjasne moje nedoumice oko strejnova. Generalno, čitajući forum sam se priklonio stavu da je "...cubensis je cubensis..." , a da su "strejnovi" zapravo komercijalni nazivi koji stvaraju nekakav privid izbora.. potencija ovakva...trip onakav...itd.
Međutim, "strejnovi" Penis envy i Albino, (a možda i neki drugi) su morfološki definitivno različiti od "prosječnog" P. cubensisa. A i potencija, čini se, otprilike je 1.5 do 2 puta jača. O čemu se tu zapravo radi?
Pusa

[faceOff]

Sam izraz strain mi je problematičan. Možda ni ne znam što bi to bilo.
Ali aj da probam mrljati malo. Kod biljaka i životinja relativno jednostavno možeš uočiti i selekcijom ustabiliti određene karakteristike. Tako onda SVO potomstvo ima istu informaciju na oba alela za tu karakteristiku i samim time istu karakteristiku ispoljavaju i dalje prenose na potomstvo. Tako stabilizirana linija se može nazvati sorta, kultivar ili već kako...
E, ali gljive se jebu svemirski. Polaze kroz drugačije procese od biljaka i životinja, rekombiniraju genetiku... i genetika svake spore je drugačija. Pa kad se hifa jedne spore spoji sa drugom, opet nešto izvode i miješaju karte...
Tu ne vrijedi mendel, punet...
Znači, ono što dobiješ u slijedećoj generaciji ne zadovoljava uvjete definicije

Serem da ne ostavim prazno. Vjerovatno i štogod krivo, ali

će znati objasniti ako bude raspoložen

Usput, storm, imaš li kakve literature u pdf. Da je shvatljivo, ide redom...
I da je pdf tekst, a ne slika
Naši jezici, engleski, latinica, ćirilica...

[storm.raver]

Komplikovana je tema, nije lako dati jednostavan odgovor jer zaista treba ići duboko u genetiku i mikologiju. U suštini realnost je da ono što se prodaje kao strejn preko interneta nije koncept ni vrste a ni varijeteta. Firme rade to iz čisto marketinških razloga. Kao npr što se prodaju proteini za nekog ko ide u teretanu, a proteina inače nemaš u mesu i jajima ili valjda oni nisu dobri kao ovi hemijski lol. U suštini ljudima se uz dobar marketing može prodati bilo šta.

Što se tiče samog pitanja, obično je stvar definicije, kako ko želi da definiše strejn. U biti neki konsenzus jeste da strejn definišemo kao spoj dve seksualno kompatibilne hife. Dakle jedna spora proklija nastane monokariotska hifa, druga spora proklija nastane druga monokariotska hifa, te dve hife se kariogamijom spoje (ako su seksualno kompatibilne) i nastane hifa sa dva jezgra tj dikariotska hifa. Zatim se dikariotska hifa grana u micelijum i na kraju kad su uslovi zadovoljavajući počne da se zavija sama u sebe (tercijarni rast) i gradi pečurku gde se ubrzo dogodi mejoza i nastanu nove haploidne spore. Zatim svaka od tih spora pada na podlogu, ponovo raste svaka za sebe, stvaraju se nove hife, spajaju sa drugim hifama u strejnove, i ceo ciklus se ponavlja.

Kad baciš šaku spora na supstrat prosto se formira gomila tih strejnova, dakle nije samo stvar fenotipa to što pečurke izgledaju drugačije, uopšte ne postoji konzistentna genetika na tom nivou kom marketinški inženjeri tvrde da postoji. Recimo nikne ti debela i velika pečurka ti uzmeš spore od nje i prodaješ je kao "big fat fucker". Onda se kupac razočara ako niknu tanke i male pečurke. A to može da se desi jer pod 1 izgled zavisi 90% od supstrata, a pod 2 imaš genetsku rekombinaciju jer su gomila spora otvoren genetski bazen.
Što se tiče albino, albinoPE, rusty white, penisEnvy i slično, to zapravo nisu strejnovi po definiciji, to su mutacije u genomu Psilocybe cubensis vrste. Dakle postoji jedan deo DNK koji nosi informaciju o određenom izgledu i to je zapisano u svakoj spori. Dakle nije fenotip, niti je strejn. Neko je negde uzeo spore sa neobične pečurke pa je primetio da je svaki sledeći put dobio istu stvar iz spora, dakle logično je pretpostaviti da je mutacija genoma u pitanju.

Šta je još interesantno o strejnovima, treba dve seksualno različite hife da se spoje da nastane strejn, a da li ima dva pola kod gljiva - nema. Recimo vrsta Coprinellus disseminatus ima 143 pola. U prvi mah deluje da nema smisla, ali u biti dve hife kad se sretnu luče enzime koji proveravaju kompatibilnost genetskog "lokija" i ako je odgovarajući one se kariogamijom spajaju u strejn.
Znači svo znanje o životinjama, a kao što je i fejsoff već naglasio i o biljkama treba pustiti niz vodu ako se želi izučavati svet gljiva.

Nemam previše literature da preporučim, Romano Božac ima lepo objašnjeno u Enciklopediji osnovni ciklus gljiva, principe kloniranja, bazičnu sistematizaciju gljiva i slično. Pominje i "sojeve" što bi bio neki prevod strejna. Pošto knjiga košta milion kuna slikaću jednom bitne stranice pa postaviti na majku, ujedno možda i kao neki tribute jednom vrsnom mikologu sa naših prostora. Sve ostale informacije sam stekao sakupljajući deliće od najboljih svetskih mikologa, nema za sad ni jedna sveobuhvatna knjiga sa modernim znanjima koja uzima u obzir i filogeniju.

[faceOff]

https://www.researchgate.net/publicatio ... IJA_GLJIVA

Ovo sam sinoć našao. Tražio sam na naški. Tek navečer mogu kao čitati, ko pas umoran. Onda mi engleski bude dodatni napor.

Nisam znao da je jedro=jezgra. Onako umornog i tupavog me ispizdilo dok nisam skužio

[storm.raver]

Da, u ćelijama eukariotiskih organizama postoji jedro u kojem se nalazi dnk, jako retko se koristi izraz jezgro, mada u suštini je ista stvar. S tim da se jezgro možda nekad može koristiti kao širi pojam, recimo za ćeliju koja ima dva jedra.

Solidna je ova knjiga što si iskopao, relativno jednostavna a opet bez kompromisa na sadržaju, pročitao sam je sad na brzinu. Taksonomiju i podele samo ignoriši jer se to dosta promenilo, svakim danom se bukvalno menja.

Interesantno, u delu ekologija se pominje vrsta Psathyrella aquatica koja raste pod vodom...Pre godinu dve sam ovde na majci otvorio temu za nju. Od tad nisam razmišljao o toj gljivi, ali sve mi se nešto čini da u predelima koji plave nekada gljive počnu rasti slučajno i pod vodom, tako da nisam preterano ubeđen da ima baš afinitet rasti ekskluzivno u vodi. Nije nigde drugde pronađena za sad. Još mi samo fali da počnem roniti tražiti gljive, to bi bio next level. Definitvno treba da je kloniraju ili raseju, da se vidi hoće li frutati na vazduhu. 99% mislim da hoće, nema mi evolutivno nikakvog smisla za vrstu gljive da ima oblik pečurke a raste pod vodom.

[ozuki]

Hvala na temeljitim odgovorima. Uglavnom, ove potentnije i izgledom prepoznatljivije varijante možemo svrstati pod mutacije P.cubensis. Onda, npr. iz naručenih printeva P.E. ili Albino multispornim uzgojem možemo očekivati slične morfološke karakteristike i varijacije u veličini i potenciji.

[ozuki]

Pozdrav, naletio na ovo... upravo što me zanimalo, pa da podijelim.

https://youtu.be/QRArM5Ev4EE