DivShare File - PC na kukuruzu.doc -- ovdje je ovaj text dole editiran i ima slike cijelog procesa
Šta se tiče Kako napraviti print Uzgoj PC Gljiva Na Raži- od sporeprinta, uzgoja, sušenja
Prebacivanje printa u špricu
Uzmem destiliranu vodu, ulijem je u tečicu, zagrijen do točke vrelišta i tako vrilu vodu uvučen u špricu, pustin da odstoji 30ak sekundi i izbacim i to ponovim 3-4 puta da bi je sterilizira. Zadnji put kad je napunim vrile destilirane vode zatvorim je i zaboravim na nju idučih 24+ sata. Kad se potpuno ohladi uzmem špricu, print, alkohol, vatu (pamuk), masku za lice (ona radna, kad nešto brusite ili radite u prašini), gumicu za kosu, nož i žlicu. Proces obavljan usrid noči u zahodu, kad se nekoristi da zrak bude šta mirniji sa šta manje sranja (nečistoča, prašine i šta ti ja znan čega) u sebi (a i svi spavaju). Površinu na kojoj radim pobrišem alkoholom, svežen kosu, stavin masku i dobro operem ruke (do laktova, perem ih po 3-4 minute).
Uzmem žlicu i nož i steriliziram ih alkoholom (tu i tamo i upaljačem, al rjetko). Uzmem spore, otvorim ih i nožem odvojim od podloge i istresem u žlicu. Tada uzimam prethodno pripremljenu špricu i iz nje nakapam par kapi (zavisi koliko ima spora) u žlicu po sporama, vrhom igle to sve malo zamješam i povučem natrag u špricu. Postupak ponovim par puta dok ne pokupim sve spore iz žlice. Kod ovoga važna je brzina, a nije loše i pazit da što manje uznemirite atmosferu (zrak) u prostoriji u kojoj radite (bez naglih pokreta, dizanja predmeta, mahanja nad radnom površinom itd.).
Pripremanje substrata za kolonizaciju
Treba imat sljedeče potrepštine:
- staklene tegle (ajvar, senf i slično),
- jednu malu brokvicu (čavao, ekser ili kako ko več to zove),
- aluminijsku foliju,
- gumice,
- kukuruz (za kokice),
- vodu (može destiliranu),
- vagu (po mogučnosti digitalnu),
- ekspres lonac i
- neki podložak (npr. izbušenu aluminijsku ploču, može i stara kuhinjska krpa ako nema ničeg drugog).
Uzmete tegle (one male od oko 3,5-4 deca zato jer njih stane 4 u ekspres lonac) i brokvom na sredini poklopca probijte malu rupu (1-2 milimetra promjera).
1. stavit suhog kukuruza da bude pola teglice (kokičar kukuruz)
2. namočit ga 24h da bude potopljen sav
3. izlit svu vodu
4. zatvorit staklenku (znači nema više vode u staklenki, samo namočen i ocjeđen kukuruz)
Zatvorite poklopac, preko njega stavite aluminijsku foliju koju obuhvatite gumicom oko grla tegle
5. Stavit u expres lonac, sterilizirat sat vremena.
6. Izvadit van, nek se malo ohladi, protresti staklenku da se eventualni višak vode još malo rasporedi, i pričekat 24h prije ubacivanja spora iz šprice, za to vrijeme će se sva voda povuć u zrna i neće biti ni na dnu vode niti po zrnima uz staklenku.
Na dno lonca stavite podložak da tegle nebi stajale direktno na metalnom dnu lonca (da dno substrata nebi zagorilo i da nebi došlo do pucanja/naciknuča tegli). U lonac ulijete nešto vode (recimo 4 deca), zatvorimo ga i stavimo na jaku vatru dok voda unutar njega ne uzavri (kad se lonac počme glasat i pištat). Tada smanjite vatru i gledate na sat uru vrimena. Nakon ure vrimena lonac se miče sa vatre i nakon jedno 45 min hlađenja ga otvaramo. Instantno promučkamo još vruče tegle i ostavimo ih negdi da se hlade 24 sata.
Furanje tegli
Potrebno vam je:
- prethodno pripremljena šprica sa sporama,
- tegle prethodno steriliziranog kukuruza,
- flasteri (hanzaplasti, ono šta stavite na ranu kad se ozljedite),
- alkohol,
- vata,
- maska za lice i gumica za kosu.
Opet, to radim u zahodu uz sve mjere ka šta san prije opisa..
Uzmem teglu (foliju i gumicu ostavit di jesu, ništa neotvarat) i prstom napipam onu rupicu koju smo probili na poklopcu. Uzmem špricu i promučkam je. Iglu i foliju na tegli na mjestu ispod kojeg je rupica steriliziram alkoholom (rjetko kad iglu i upaljačem pa je ohladim vatom natopljenom u alkohol). Iglom probadamo foliju i kroz rupicu ulazimo u teglu i ispuštamo malu količinu spora (1-2 ml, stvarno netriba više, višak čak može i škodit zato jer možemo poremetit količinu vlage u substratu ako je zasičenost na gornjoj granici). Odmah nakon šta izvučemo iglu steriliziramo je alkoholom, a preko rupice zaljepimo flaster. I to je to. Postupak ponovimo na svim
teglama.
Kolonizacija tegli
Ovo je isto kao šta kaže Red u gajdu, pa da se nebi ponavljali...
Priprema materijala za kejsanje
Kupite zemlju za cvječe (bilokoja kupovna zemlja za cviče je uredu).
Zamotate je u aluminijsku foliju (nebi zna navest neku točnu količinu zemlje, onako po osječaju al u svakom slučaju bolje više nego da posli fali), i napravite više paketiča (kolko kejsinga planirate), da je jedan dovoljan za jedan kejsing. Pečete ih u peči na največoj temperaturi oko uru vrimena i nakon toga ih pustite da se hlade 24+ sata.
Kejsanje
U principu je isto kao u Red-inom gajdu. Ja ne koristim donji sloj (po shroomery-ju su se vodile rasprave jel to potrebno ili nije, jel to samo još jedno misto di se kontaminacija može javit, a mi je nevidimo). Prilikom vlaženja zemlje ¼ stavim sa strane, ostatak zamišamo sa destiliranom vodom (onako, odoka po osječaju, obično se stavi previše vode pa se ova ¼ zemlje doda da bi se ispravila pogreška odnosno pretjerana vlažnost).
Kad se na površini kejsinga pojavi dovoljno micelija (30-60%) i vi ga stavite u terarij, a on nastavi rast umisto da se počme formirat primordia možete ga stavit u frižider na 12-24 sata (može i u zamrzivač, ja san ga zaledija površinski par puta i nije se bunija, čak mu je bilo drago..).
Da sad ne pišem i ponavljam jedno te isto, ostatak procesa (izrada printa, kolonizacija tegli, kejsanje, prepinanje, pinanje, branje, sušenje, i ako nešto nije jasno) možete pronači u gajdu poštovane kolegice Red. : )
Ideja za kukuruz nije izvorno moja, na shroomery-ju je bija lik koji je nešto pokusira sa tim pa sam reka idem probat i ispalo je dobro pa sam osta na tome.
Inače shroomery.org je stranica puna korisnih informacija i na njoj možete nač skoro sve šta vas zanima, o ovoj očito zanimljivoj temi.
Šta se tiče sterilnosti postoji jedna zanimljiva metoda. Zagrijete peč, otvorite joj vrata i sve radite iznad njih (iznad ili na vratima zagrijane peči). Topli zrak koji izlazi iz peči struji prema gore i neda prašini i ostalim pizdarijama da padnu tamo di nebi tribale, ali isto nezaboravite sterilizirat sav pribor kojeg koristite..
Zašto kukuruz?
Pa sa rižom, i ostalim žitaricama sam ima problema sa postizanjem optimalne količine vode, a često bi mi se sve i slipilo pa se nebi dalo mučkat (šta je vodilo u neuspjehe). Čini mi se da kukuruz bolje tolerira varijacije u količini vode, i neče se nikad raskuhat da se slipi pa da se neda mučkat. Brzina kolonizacije je slična, odnosno ista.
Zašto zemlja?
Pa eto nemam pristup vermikulitu, proba sam zemlju i radi. Jedna od zadača sloja kejsinga je da glumi rezervar vode koju gljive dosta troše (priko 90% gljive je voda). Vermikulit ima veču upojnost vode po volumenu od zemlje i sigurno da su rezultati bolji, al u nuždi se dokazano može i zemljom.
I to bi bilo to, osječajte se slobodni postavit pitanje ako šta nije jasno...
By Artuv
-----------------------------------------------------------------------------------------
btw. kada izvadis tegle a vidis da ima vode na dnu, dok su jos vrele tegle, otvori ih i iscijedi sav visak vode iz tegli i zatvori odmah. i stavi na hladenje. PAZI, vrelo!!!
za kontaminaciju nema rizika jer ipak radimo izbacivanje vode dok je jos sve vrelo od sreriliziacije. ja sam bila sa ovim postupkom, najsretnija
Red
ali zbilja za neke treba malo duze da izbiju van. Sto nije uopce cudno ako im ne ponudis optimalne uvijete. 
