«Znakovi Vremena».
Vanzemaljski DNK je u nama
Inuaki su gmazovi čija je prošlost u mnogo čemu slična Zemaljskoj, tvrdi sedmogodišnji David. U ranoj fazi njihove prošlosti posjetili su ih Anunakiji, jedna druga vrsta gmazolikih vanzemaljaca koja je genetskim manipulacijama utjecala na njihov DNK i na taj način ubrzala njihov biološki i intelektualni progres. No, tu su intervenciju skupo platili jer Anunakiji su izrazito negativna bića s imperijalnim težnjama. Putuju svemirom i opsjedaju planete, eksploatiraju sva njihova blaga i porobljavaju stanovnike na razne načine. Prema informacijama iz ukupno 10 seansi predstavljenih u ovoj knjizi, Anunakiji su na sličan način prisutni i na Zemlji već tisućama godina.
Kao što uostalom već desetljećima tvrde i brojni zemaljski izvori, razni pisci i znanstvenici, došljaci iz svemira u jednom su trenutku naše povijesti genetskim inženjeringom izmijenili naše pretke, križali ih s vlastitom DNK i od tada uspješno vladaju ovim svijetom. Ispočetka otvoreno, a onda postepeno, sukladno razvoju prvih civilizacija, vladali su i vladaju skriveno. Kroz politiku, religiju, strah i teror, preko svojih čistokrvnih (kraljevskih) obitelji, elita koje posjeduju napredno znanje i za razliku od ljudskoga roblja, posjeduju skriveno znanje i drže u šaci ljude koji ni ne sluti što je prava istina i što se uistinu u ovom svijetu događa. Naravno, taj dio informacija iznesenih u ovoj knjizi koje se odnose na Anunakije, nisu nešto posebno senzacionalno i novo za čitatelje koji su upoznati s tom teorijom jer ta tema već neko vrijeme zapravo više i ne predstavlja teoriju zavjere jer se mnogi obrasci ponavljaju i mogu prepoznati kao gole činjenice, kao nešto što je prava zavjera, nikako više teorija zavjere.
Sve više je dokaza koje je nemoguće ignorirati, pogotovo kada se uspoređuju s poznatim dogmama modernog doba pa postaju vidljive nelogičnosti, nesrazmjer i krhkost tobožnje istine koju nam fino pakiraju kroz svoje instrumente moći. Sve je više dokaza da svijet kakvog nam mediji, obrazovanje i religije ili politika predstavljaju, nije realan. Jednostavno, previše je rupa, previše pitanja, a odgovora nema. Odnosno, odgovori su takvi da više ne mogu zadovoljiti um ljudskoga bića koje se razvilo, koje osjeća da ovo što se događa «nije to», da ovaj svijet ne treba biti ovakav i na kraju, da je krajnje neprirodno da ljudsko biće živi život nedostojan čovjeka – eksploatiran fizički i psihički do krajnjih granica, ponižen, u svijetu koji se guši od smeća, dok Zemlja propada u prljavom zraku i zagađenoj vodi, u oblacima otrovnog dima kao produkta sagorijevanja neobnovljivih zemljinih izvora…
Upravo o tome govori sedmogodišnji David u knjizi koju svakako preporučamo da pročitate, a pritom je potpuno svejedno vjerujete li da su to riječi sedmogodišnjaka ili vanzemaljskog gmaza Inuakija. Ili pak spretne spisateljice. Jer potpuno je u ovom slučaju nebitno tko piše. Važno je ono što piše. A ova knjiga je priča o ljubavi, povjerenju, Bogu, ljudskom potencijalu i nevjerojatnom optimizmu, tako potrebnom u ova teška vremena za ljudski rod i našu majku Zemlju koja pati zbog naše bahatosti, gladi za eksploatiranjem i nenormalnoj, neljudskoj sklonosti za uništenjem, međusobnom agresijom, ali i bolesnom stremljenju za općim suicidom jer to jedini ishod ovakvog perverznog, bezobzirnog divljanja i sakaćenja planete koja nas je od svoga praha i pepela rodila onomad kad nam je iz univerzuma udahnut život.
NE ZNAMO STA ZNAMO
Srećom, poruka je ove knjige da će ljudski rod na kraju pobijediti, baš kao što ispod površine sugeriraju i drevna zemaljska znanja, kroz religije ili pak kroz svima nama od rođenja instinktivno usađeni optimizam. Sveti Mihovil na kraju će otkinuti zvijeri glavu mačem. Pojednostavljeno, gmazoliki Anunakiji (Lucifer) koji vladaju ovim svijetom hraneći se našim strahom, mržnjom, ubijanjem, nanošenjem bilo kakvog zla jedni drugima, doslovno žive od tih neljudskih «potreba». Jer osim što je Zlu to sredstvo pokoravanja, ujedno im je i hrana – to je njihov zrak. Oni se hrane našim neljudskim postupcima i upravo zahvaljujući masovnoj negativnoj energiji na Zemlji, mogu uspješno živjeti među nama neprimjetno. Sve u svemiru vibrira, sve je energija i ako posjedujete znanje s viših misaono – energetskih formi i znate kako djelovati iznad frekvencija poznatih u našem prostoru, onda nema onoga što ne možete. Uzalud bi ikome bilo tražiti na ulici radio signal ili wirelles signal za Internet bez radio prijemnika ili računala, pametnog telefona da te okom nevidljive signale, vibracije, pretvori u nešto vidljivo našim čulima. Uz pravi uređaj, čujemo pjesmu, govor spikera ili surfamo.
Da posjedujemo skrivena znanja koja elita tako ljubomorno čuva za sebe, mogli bi komunicirati telepatski, a znamo da to nekima od ljudi polazi za rukom. Da znamo kako, a sve religije, sva skrivena znanja, pa čak i zdravi razum sugeriraju da su ljudski organizam i mozak za to (jednom bili ili tek će biti…) sposobni, vjerojatno bi mogli i puno više od telepatije, pa bi se mogli možda teleportirati nekamo, materijalizirati neke predmete, liječiti sebe i druge oko nas i slično. To su samo poznati, 3D primjeri koji su uspijevali kroz povijest ili uspijevaju i danas nekima među nama, od Bude, Isusa, Nikole Tesle i drugih velikana iz ljudske povijesti, ali samo je nebo granica što još ovaj savršeni biološki kompjutor može. Jer, sjetimo se, stvoreni smo na sliku Božju…Poznata, konvencionalna povijest ljudskoga roda uči nas da smo oduvijek radili ama baš sve – osim razvoja svojih ljudskih, prirodnih moći u skladu s ljudima i majkom zemljom, osim razvitka duše, učenja o unutarnjem JA, globalnom poboljšavanju uvjeta života na Zemlji i slično.
Tome nasuprot, izmislili smo sve načine mućenja i samouništenja, ovladali bezbrojnim tehnikama kako povrijediti bližnje, postali smo vrhunski strojevi bez empatije do te mjere da danas živimo u društvu u kojem se smatra da je ona prava, iskonska, nevina ljubav – obična sprdačina i da si faca u onoj mjeri koliko si uspješan zajebati drugoga. Bar je Hrvatska idealan primjer «moderne nacije» sa svojim HDZ-om na vlasti, tipičnim primjerom nacionalne i kršćanske stranke koja sustavno pljačka i nema veze s kršćanskim identitetom, upravo kao niti oni koji ih biraju, amoralne nacionalno i vjerski osviještene većine. Barem ne onim što bi trebalo biti kršćanski. Jer u Hrvatskoj biti istinski vjernik znači biti fundamentalist, to je vjera Iranskog tipa – kamenom u glavu na onoga tko drukčije misli, tko nije s nama – protiv nas je pa ga treba zgaziti. Živimo u svijetu u kojem smo dopustili da je «normalno» raditi i ne primati plaču, raditi za malo i skupo plaćati vodu, hranu, energiju, sve ono što nam je Bogom dano.
Živjeti u stalnome strahu i brizi pred izmišljenim, nametnutim problemima koji nam uopće ne trebaju. Strahovati od lažnih Bogova koji kažnjavaju svoje žrtve u sumporu, ognju i patnjama nedokučivima ljudskome rodu, ali za iste te Bogove možemo, smijemo i štoviše, poželjno je da kaznimo, povrijedimo, sve one drukčije, sve te Srbe, pedere i ostale nevjernike koji se usuđuju misliti svojom glavom i dragovoljno rade odmak od stada.
STA AKO 2012. NIJE STOS?
Što ako je istina da je zadnji čin ove lude predstave zaista već u tijeku? Da nisu slučajno drevni narodi kojima su bila dopuštena danas šikanirana astrološka znanja poput Maja i drugih izračunali famoznu 2012. godinu kao istinski kraj jednoga ciklusa, što god to značilo? Što ako je istina ovo što govori sedmogodišnji Rumunj u knjizi koju ispod teksta možete skinuti i pročitati i što ako ovi unutarnji glasovi razuma u nama, od Grčke i Španjolske, Libije i drugdje, nisu samo puki produkt indoktriniranosti kroz gomile filmova, knjiga i drugih sadržaja tipa «skriveno» koje, nezadovoljni onim što nam mainstream mediji i religije pune rupa nude? Što ako je stvarno došlo vrijeme za konačno polaganje računa, za taj kozmički skok, žetvu, otkrivenje, kako god se kome sviđalo reći, ovisno o stupnju razvoja, osviještenosti, inteligencije? Bezbroj je ideja, proročanstava, potencijalnih krajeva, ali u svima njima pojavljuju se uvijek, ali baš uvijek, neki identični momenti, paterni, u svim tim pričama jedno je uvijek isto, to je dokazani obrazac koji kaže :
Dolazi trenutak kad će svijet otići na jednu višu razinu i to će se dogoditi postepeno i uz veliku buku, uz generalno čišćenje planeta i neće biti nimalo ugodno. Naravno, nitko ne zna što će se točno dogoditi ali teško je ignorirati sve te znakove koji sugeriraju da nešto slijedi. Teško da će doći nekakav zločesti gazda koji toliko mrzi ljude da će odijeliti neke od njih (prema svemu sudeći, takvih koje bi trebalo odijeliti po tim pravilima igre, danas je jako puno) i poslati ih da gore u vječnome paklu jer svi su ljudi djeca božja i na svima je da uče i napreduju kako bi jednom (mada – vrijeme je izum ove naše vrijeme/prostor obmane) svojim iskustvima obogatili Matrix i sjedinili se sa Svevišnjim. Prema «znanjima» koja polako ali sigurno postaju lako dostupna svima, zahvaljujući masovnim medijima, pred ljudskim rodom ali i njihovom matičnom planetom je energetsko bombardiranje biblijskih razmjera – fascinantan događaj kakav poznata povijest ne pamti, završetak četvrte zemaljske civilizacije i početak pete, nakon što su se već izredale doba vatre, vode, zemlje i zraka s dominantno ženskom, odnosno muškom energijom jer svaka je vladala po dva puta. Jasno, zadnja je bila muška pa, među ostalim, zato žena ne može biti papa, a zasad ni predsjednik SAD-a.
Mi u Hrvatskoj smo malo napredniji pa imamo gospođu Kosor; sigurno nam i Amerikanci na tome zavide. Uglavnom, spomenuta četiri elementa izgrađuju čitav naš poznati svemir, a oni su i temeljni znakovi u astrologiji. Svaki od njih ima vlastite specifičnosti i važnost, a niti broj četiri nije slučajan. No, slijedi peti element, novo doba u kojem ni četiri godišnja doba neće biti ista jer transformaciju će zajedno s ljudima proći i Zemlja, barem tako tvrde oni koji to najavljuju. U ovom tekstu namjerno ne «spojlamo» knjigu s kojom smo krenuli u uvodniku kako bi čitatelju bila zanimljivija, ali red bi bio spomenuti kako naš maleni Inuaki vjeruje da će transformacija u našem slučaju, a za razliku od one Inuakijevske, biti brza i uspješna i da će svijet već u veljači 2013. godine uživati u blagodatima novoga doba. Dakako, neće svi biti tamo jer čini se da je prelazak samo za one čije tijelo i um uspiju napraviti «upgrade», uspiju se prilagoditi novim frekvencijama ili poznatom, kršćanskom terminologijom, očiste se od grijeha i zla. Naravno, ne kroz rituale i ostale umotvorine iz vražje kuhinje, nego istinskim čovjekoljubljem, povratkom u ljudskost i prihvaćanjem ljubavi. A to čovjek jedino može sam. Sam sa sobom raščistiti sve, uništiti vlastite demone i zatomiti u sebi nepotrebnu mržnju, zavisti, sve one negativne energije koje ga sputavaju u tome da bude čovjek, a onda i u tome da napreduje u više misaono – energetske forme i zajedno s planetom i drugim dobrim ljudima bude sposoban prihvatiti taj nebeski dar. Ljudi konačno moraju shvatiti da trebaju biti ljudi – ne da bi se svidjeli Bogu, ne da bi živjeli prema zakonima, nego da bi bili ljudi, da bi bili sposobni davati i primati ljubav jer to je ono što je ljudski rod zaboravio kroz vjekove uništenja sebe i svih i svega oko sebe. I sasvim je pritom nebitno je li radio to uz pomoć Anunakija ili Sotone, ili u ime Boga ili politike koja mu je u tom trenutku tepala egu i zvučala OK. Za ignoriranje ljudskosti nema isprike. Ovdje još valja spomenuti da zemaljska transformacija na višu razinu postojanja ima jednu i na galaktičkoj razini veliku ekskluzivnu.
Naime, mali David tvrdi da je i Anunakijima ovo prijelomno doba jer više nema mjesta gdje mogu pobjeći pred neizbježnim, kako im to polazi generacijama za rukom. Ovo je doba njihove neizbježne propasti pa je za očekivati da bi trebali učiniti sve da se njihova obmana nastavi. A vrag nikad ne spava….
DA LI JE VREME DA NAPOKON BUDEMO LJUDI?
I što god bilo i kako god završilo, svako imalo normalno biće na ovome svijetu prilično jasno mora vidjeti u kojoj je mjeri ovaj svijet sjeban i nenormalan. I bilo bi logično da se tome odupremo ali mi to očito ne radimo, a ako se netko slučajno i usudi – jedva čekamo osuditi ga, proglasiti luđakom jer nedajbože da plivaš kontra struje. Misliti svojom glavom u ovom svijetu prilično je opasno ali da nije bilo ljudi koji su mislili svojom glavom ne bi bilo napretka. Da se Isus Krist danas pojavi, ismijali bi ga. I ne treba biti previše pametan za shvatiti da bi ga najviše ismijali upravo kršćani koji vjerojatno zamišljaju da bi Isus došao arijevski plavook i sa zlatnim stripovskim kružićem nad glavom. Naravno, žrtve smo percepcije, namjernog pranja uma, ali i vlastitog ega jer često slušamo samo ono što želimo čuti i prihvaćamo samo ono što nam odgovara, a upravo u tome i jest problem.
Tek kad razbijemo nametnute, lažne brane u glavi moći ćemo uvidjeti istinu i početi komunicirati sa svojim unutrašnjim JA, pa tako i s Matrixom, s Bogom. To što većina nas niti želi niti smije a često niti može ostvariti nekompromitiranu komunikaciju sa sobom, vragu itekako ide na ruku pa nas pretvara u žrtve naših osobnih svetinja i zapravo najlakše vlada nama kroz travestiju naših vlastitih vjerovanja. Nažalost, ljudi su slijepi i prije će povjerovati poznatom licu s TV ekrana ili bilo kojoj uniformiranoj «veličini» neovisno tko je iza te uniforme, nego vlastitom razumu, tom urođenom i nepogrešivom instinktu. Baš zato, moramo se nadati da je došlo vrijeme da ta bagra koja vlada doslovno ode k vragu, a da ljudi napokon zažive u svom svome svjetlu, baš onako kako je trebalo biti oduvijek. U skladu, rajskom okružju i ljubavi. Za kraj, evo par zanimljivih izvoda iz knjige «Inuaki, reptil koji živi u meni» koja je, usput rečeno, puna vrlo konkretnih informacija o događajima koji slijede 2012. godine, o ljudskoj povijesti, Anunakijima, Inuakijima, ljudskome rodu, načinima porobljavanja kroz povijest, vježbama kako liječiti bolesti, kako se obraniti od ZLA i slično…. U svakom slučaju, zgodna knjiga o kojoj je trebalo napisati nešto. Na kraju izdvojili smo par pitanja i odgovora između psihologinje i sedmogodišnjaka, a na ovaj «intervju način» zapravo je i cijela knjiga napisana…
ISPOVEST JEDNOG VANZEMALJSKOG BICA – POTRESNA ISPOVEST O PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI ZEMLJE
Doživljavamo neobična vremena, vreme u kojem Zemlja mora da se promeni, da se sinhronizuje sa novom frekvencijom. Možda smo se borili za ove mogućnosti kroz bezbroj godina. Valjda smo molili nebo i žudili za ovim događajima, za ovom pomoći. Svakim rađanjem i umiranjem bili smo sve bliže Matrixu i bili smo bliže ovom uzvišenom trenutku. Naše je zadovoljstvo i zasluga što smo stigli dovde. Zaboravimo na stare zamisli i navike, zaboravimo to što su nas drugi učili, na šta su nas primoravali. Dođite, da sada, od ovog trenutka poželimo da saznamo istinu. Možda je Matrix u njegovoj velikoj mudrosti meni saopštio samo one informacije koje sam bila u stanju da prihvatim. Ne mogu da kažem da nisam uznemirena, ozlojeđena, iznenađena i da nisam frustrirana zbog toga što sam čula. Neke stvari sam već poznavala, dok su me druge bocnule tamo gde sam mislila da me ništa ne može iznenaditi i promeniti, primoravajući me da shvatim stvarno ko sam ja u suštini, koja ne zna ništa. Bez obzira što me moja racionalnost navodi na žestoka odbijanja nekih misli, u dubini duše ipak mi nešto šapuće, da je sve to istina. Nisam još u tom stanju, da nešto objektivno proanaliziram. Jedina stvar koja me je naterala da napišem ovu knjigu je moj susret sa ovom neobičnom dušom i moja vera u njegovu iskrenost i poštenje. Mudrost i teret tajne koju su skrivali odrazi njegovih nekada sjajnih ali umornih plavih očiju. Pre svega želela bih da Vam kažem nekoliko reči o sebi. Nisam laka osoba, naprotiv, jedna sam od onih ljudi, koji istražuju, kritikuju i svoju logiku ne zasnivaju uvek na naučnim činjenicama, već više na svojim doživljajima i sopstvenim iskustvima. Ne mogu za sebe da kažem da sam početnik u paranormalnim pojavama, jer još kao dete primam komunikacije i poruke, ali isključivo zbog struke, prvo posmatram nedostatke sagovornika i tek onda njegove sposobnosti.
Moram da Vam kažem da sam psiholog i uglavnom radim sa decom. Deca svih doba kao i socijalnog porekla dolaze kod mene. Imam takvu decu, čije roditelje bi trebalo obučavati i takvu decu koja imaju ozbiljne probleme socijalizacije. Neka od njih povlače se u sebe (introvertna) dok druga pokazuju veoma bogato iskustvo, ali sva su ona duhovna bića koja se trude da udovolje ljudskim zahtevima i pokušavaju da se usaglase sa frekvencijom planete, da se usaglase sa društvom i da postanu članovi tog društva. Uvek tvrdim, da je potrebna jedna škola za odrasle, koja bi bila obavezna da izazove duh da se pojavi u ovom svetu. Nepotrebno je decu stalno obasipati poklonima i raznim materijalnim dobrima, jer ona imaju potrebe za ljubavlju, brigom i pažnjom. Međutim, mi zbog nedostatka vremena ili zato što smo suviše stresni, umorni smo, odbacujemo ih od sebe, šaljemo ih u njihove sobe da se igraju, ili što je još gore: poveravamo ih drugima, da se oni bave njima, njihovim potrebama, brigom, učenjem i kasnije se pitamo, na koga liči ovo dete, što je tako nasilno ili plašljivo, od koga je nasledilo ovu nemilosrdnost ili ovaj način razgovora? Unutar porodice stalno istražujemo neku sličnost – i uvek nalazimo genetsku liniju i to najslabiju kariku – to sve činimo sa namerom, da sakrijemo od sebe sopstveni neuspeh, da se ne sukobimo sa nečim neprijatnim, da prevarimo sami sebe. Međutim, uvek je u dubini duše prikriven lažni indentitet, onaj koji je sa svim upoznat, koji se nikada ne otkriva, ne pokazuje se pred svetom, krivac, koji čak ne isplivava ni na nivo svesnosti. Sa ovim se borimo svakodnevno. Ima kada uspemo da pobedimo, ima kada gubimo, ili se ne dešava ništa, ali ono što sigurno mogu da kažem je činjenica, da posle terapijskog razgovora između dece i roditelja dolazi do jedne tanke veze, jedne svetle niti koja ih povezuje, koja od svake lepe reči, od svake pročitane bajke ili od večernjeg poljupca ili zagrljaja postaje sve deblja i stalno raste.
1
Da se vratimo našem događaju. Sećam se da je bilo oblačno letnje jutro. Bila je jaka zapara, da se ugušiš. Odlučila sam da otvorim prozor sa namerom da svež vazduh potisne onaj tihi, neprijatan i potmuli osećaj. Nisam se osećala dobro u sopstvenoj koži. Osećala sam pritisak oko solarnog pleksusa (4 prsta ispod pupka prim. prev.) Znala sam da je ovaj pritisak moj unutrašnji signal za opasnost, znak koji mi javlja da će se desiti nešto što mi baš neće prijati. Iz sveg srca sam se nadala da je ova uzbuna lažna, jer sam znala da će jedan novi dečak doći na terapiju.
2.
U zakazano vreme stiže u ordinaciju sa svojom majkom. Potomak, jedno čarobno biće, sa nebeskoplavim očima, sa kuštravom kosom boje kestena, u ne potpuno novim farmerkama i u jednoj žutoj majici sa natpisom: Love me. (voli me prim.prev.) Pomislim, kako bi bilo dobro, kada bi na odeći svakog deteta pisalo, voli me. Na taj način se valjda to ne bi zaboravilo. Dugo me je posmatrao, dok se odlučno nije smestio u fotelju. Znala sam, jer sam pročitala u bolesničkom kartonu, da se zove David (što nije njegovo stvarno ime) i da ima 7 godina. Obično posle određenog vremenskog perioda prilagođavanja, kada osetim da mogu da komuniciram sa detetom, zamolim roditelje da sačekaju u čekaonici, ali na moje iznenađenje David zamoli Majku da napusti ordinaciju. Postala sam nervozna od reakcije, jer nisam pomenula ništa slično i pokušavam da otkrijem uzrok. Saznala sam od njega, da ga je majka dovela jer stalno čuje neki glas: “kao da mu se neko obraća telefonom”, koji govori, hteo ili ne, stalno odgovara na pitanja, koji mu pomaže kako da prevaziđe razne nivoe, u kojima uvek dobija ispravan predlog. Zamolila sam ga da kaže kako se zove taj glas. Na to je odgovorio Aghton, i kaže da je iz jedne druge konstelacije ( zvezdani sistem prim prev.) odakle je i on sam stigao kroz reinkarnaciju. Ostaće u vezi sa njim sve vreme dok je tu na zemlji. Upitala sam koliko dugo će ostati sa nama, odgovorio je: ” ako računamo u sadašnjem vremenu, otprilike 200 godina, ali ubrzo ćemo drugačije računati vreme kaže mi i zato ne zna dokle će ostati.” Skoro dva sata smo razgovarali i iznenadila sam se koliko su mu odgovori zreli i temeljni. Kroz razgovor sam ustanovila, da neke odgovore daje “telefon u njegovoj glavi”. Pre nego što je napustio prostoriju, okrenuo se prema meni i rekao:”da juče kada je saznao od majke da treba da dođe ovde, Aghton je rekao njemu, da preda poruku psihologu, da je zamoli, da o svemu što budu razgovarali, napiše knjigu, bez obzira da li će joj se svideti ili ne to što kaže. Istovremeno, neka poveruje da je sve stvarno i da ne žali za vazom koju je jutros razbila dok je otvarala prozor”. Možete zamisliti kakva panika me je u tom trenutku uhvatila, jer sam bila sama i jedino sam ja znala za taj događaj!
3
Toga trenutka sam dobila povratnu informaciju da je sve stvarnost što sam doživela. Osećala sam se kao da se jedan ogroman talas izdigao ispred mojih očiju. Tada se realizovalo u meni, da moje zamisli, od kojih sam pošla, mada su bile potkrepljene iskustvom iz moje struke, su jedan skizofreničan ezoteričan doživljaj, ili su rezultat takve vrste komunikacije, koja izvire iz drugih lica koja smatramo višim od sebe, da smo drugačiji od okoline, da je ta misao, da je to sve bez osnove. Tako sam stigla do uloge spisateljke. Pokušavam naravno na osnovu njegovih uputstava, da sakupim sve važne poruke. Vratiću vam isto tako, kako su one dospele do mene, bez da pokušam nešto da doteram, ispravim, želela sam da održim izvornu čistotu i istinitost. Unapred sam zahvalna, što ste posvetili vreme za čitanje ove knjige. Neki od vas će misliti da su to gluposti, dok će drugi to razumeti. Od prvih tražim oproštaj, dok drugima želim da pronađu sopstveni put i neka postanu svesni zašto su tu.
I.
Već kod drugog susreta smo se ovo dete i ja malo zbližili. Činilo mi se, kao da se već dugo poznajemo. Šta više stvorio se jedan odnos koji je bio veoma blizak i tesan, što osećaju samo stari drugari. Upitala sam ga, kako bi mu više odgovaralo, da mu postavljam pitanja ili da mu dozvolim da on priča. Posle malo razmišljanja odgovorio mi je. Da bi voleo da ga ja pitam.
Aryana: Kako se zoveš ovde na zemlji?
David: David
A: Imaš i drugo ime?
D: Sada nemam. Imao sam bezbroj imena, ali sada imam samo ovo.
A: Kako bi voleo da te zovem?
D: David.
A: Zašto?
D: Jer je to moje trenutno ime.
A: Na početku si rekao da dolaziš sa druge planete, preko reinkarnacije. Da li znaš kako se zove planeta?
D: Zove se Inuak i blizu je Oriona.
6
A: I stanovnici se isto zovu, Inuak?
D: Ne, zovu se Inuaki.
A: Dakle ti si Inuaki?
D: Bio sam Inuaki , sada sam Zemljanin.
A: Kakva ti je bivša planeta?
D: Lepša je od Zemlje.
A: Jel isto tako izgleda?
D: Skoro. Ima vode na njoj, planine, ravnice, ali je rastinje drugačije. Drveće ima uglavnom isti oblik ,sličnu boju kao srebro na zemlji, samo je malo svetlije.
A:Imate li godišnja doba?
D: Da, ali nisu takva kao na zemlji. Tamo nikada nije zima, ne postoji sneg. Samo kiša. Lišće ne opada sa drveća. Nema ni vrućine, kao što je tu leti.
A: Imate li mora i okeane?
D: Da, mora nazivamo avata, dok okeane surim. Imamo i ribe, samo im je boja drugačija. U stvari sve je drugačije boje.
A:Kakva im je boja?
D: Drugačija, ne znam kako da kažem, boje su istih nijansi, samo su malo svetlije. Crvena nije tako jarka kao ovde, kao da je crveno-bela.
A:Ružičasta?
D:Ne, manje je crvena, kao da je dodato malo bele boje.
A: Kakvi su Inuaki , jesu li ljudskog oblika?
D: Ne, Inuaki su jako slični gušterima ali i ljudskim bićima.
A: Dakle gmizavci su?
D: Ne, nisu gmizavci, oni su Inuaki.
A: Možeš li da opišeš kako izgleda jedan?
D: Visoki su kao tvoja polica za knjige (oko 2m) stoje na dve noge, imaju dve ruke, kao i mi samo sa tri prsta. Slično hodaju, razlika je samo u tome što imaju debeo i moćan rep. Koža im je bela dok su im oči ljubičasto zlatne. Govore kao mi.
A: Šta podrazumevaš pod tim: kao mi?
D: Telepatski, kažu nešto u mislima i ostali to razumeju.
A: To je poruka, kao što i ti dobijaš?
D: Da, naravno.
A: Imaju li zube?
D: Da
A: Čime se hrane ovi Inuaki?
D: Jedu kao i mi, ali ne i meso. Hrane se kao vegetarijanci kod nas, zelenišem i voćem, kao i semenkama.
7
A: Ove biljke se gaje na sličan način kao kod nas?
D: Slično, ali ne traje tako dugo.
A: Kako to misliš?
4
D: Kada zasadiš seme u zemlju, dodaš malo vode i pomisliš koliko brzo treba da da rezultate i desiće se kada si ti odredio.
A: Ako želim da imam jabuku sutra, mogu da je uberem sa drveta?
D: Ne baš tako brzo. Najkraće vreme je : dva okreta.
A: Kakva okreta?
D: Okret planete koji je jednak sa vaših 5 dana.
D: Da, ako nisi razmišljao na vreme, tada možeš da zatražiš od bilo koga da ti da hranu. Svako je raspoložen da ti pomogne, ali to se ne dešava baš često.
A: I kako se dešava ovo čudo? Kako uspevaju Inuaki da dobiju sve što požele? Jeli planeta odgovorna za to?
D: U nekom smislu da. Tamo je tlo malo drugačije nego što je tu. U svakom slučaju jako je čisto. Ali nemoj misliti da je to dovoljno. Namera je važna. Zamoliš Matrix i stvar se ostvaruje, ako imaš potrebe za tim. Oni samo to mole za čim imaju potrebe. Ništa više od toga. Sve je sveže, nema smisla da hranu držiš u zamrzivaču, kada možeš bilo kada da je ubereš. Nema smisla ni to, da tražiš više nego što ti je potrebno, jer i to znači gubitak i to se Matrixu ne sviđa.
A: Kakav je postupak? Zakopaš seme i zamoliš da iznikne?
D: Nekako tako. Zakopaš seme u zemlju, poliješ ga vodom, ozračiš svetlošću i ljubavlju, i pomisliš, da se poveže sa uopštenim Matrixom od kojeg dobije potrebne informacije za razvoj za toliko dana koliko si ti odredio. Tada se unutrašnjost ispuni svetlošću iz koje iznikne jedna tanka nit, koja se povezuje sa Matrixom i tako započinje proces.
A: Kada oberete voće i povrće, šta se dešava sa ostalim delovima biljke?
D: Ona dalje živi, ali sledeći plodovi voća i zeleniša služe samo kao seme ili je jednostavno puste da se osuši i zatim je zamole da se brzo raspadne na one elemente iz koje je i stvorena, kako bi na planeti ostala ravnoteža.
A: Kako da razumem da kod vas nema đubreta?
D: Ne baš. Oni nemaju đubreta, jer nemaju materijal za pakovanje i druga pomoćna sredstva. Ako treba nešto da bace, odnesu to na određeno mesto, gde Inuaki pomažu da se rastvori na elementarne delove.Zato kod nas nema đubreta na gomili ili razbacanih stvari.
A: Dobro, ali ako neko ne odnese na određeno mesto to što želi da baci, ako ga jednostavno izbaci na put?
D: Što bi učinio tako nešto? Ja još nisam čuo da je to neko učinio. To je nelogično.
8
A: Imate li vi automobile i druga prevozna sredstva?
D: Da, ali su jedne vrste. Van planeta saobraćamo letećim tanjirima, kako ih čovečanstvo naziva. Na Inuaki koristimo iste tipove vozila, samo su mnogo manja.
A: Kakvo gorivo se upotrebljava?
D: Nema goriva. To su kao stalno pokretna vozila. Funkcionišu do beskraja, bez pogonskog goriva. Sadrže neke ploče smeštene jedna iznad druge, koje su magneti raznog polariteta, koji stvaraju jedno energetsko polje, koje se na zemlji naziva Merkaba. Snagom misli aktiviraju se dva tetraedra, na čijoj sredini su magneti. Polja magneta primaju tetraedri, koji zatim počinju da se okreću, stvaraju takvo polje snage, koje omogućava da se prevozno sredstvo kreće. Promenom polariteta vozilo se može podizati i spuštati, dok se sa promenom ugla menja kretanje levo ili desno. To se postiže nekim šlemom koji se stavlja na glavu i u neposrednoj vezi je sa srcem prevoznog sredstva.
A: Na neki način, upravlja se i kreće snagom misli?
D: Da pomoću misli, ali bez magneta to ne bi funkcionisalo.
A: Od čega su izgrađeni brodovi?
D: Od neke vrste metala, koji postoji i tu na zemlji. To je u stvari legura pet metala. Ovu mešavinu prave nekim svetlosnim zracima. Ovi zraci se stvaraju pomoću velikih kristala.
A: Ima li svako takav brod?
D: Samo tada kada ima potrebe za tim.
A: Kada uzmeš brod, jel on onda tvoje vlasništvo?
D: Ne, brodovi su svačiji. Kada više nemaš potrebe za njim vratiš ga na mesto odakle si uzeo. Nema nikakvog smisla zadržavati ga, jer svako može da ga uzme kad god mu zatreba.
A: Da li se za to plaća, postoji li uopšte novac kao platežno sredstvo?
5
D: Ne, tamo nema novca, jer nemaš šta da radiš sa njim. Svako radi onda kada treba, kada pomaže nekome. Jer kada zamole imaju sve što im je potrebno.
A: Imate li vođe?
D: Da, postoje u nekom obliku. Posle svake 260-te rotacije planete menja se vođa i dvanaest članova veća. To liči na vaše izbore ovde, ali niko ne može biti izabran nikada više, sve dok svaki stanovnik ne bude vođa. Koga smo jednom izabrali taj nikad više ne može biti biran. Nikako ne možeš ponovo da postaneš vođa dok nemaš bar 5200 rotacija planete.
A: Mislim da je to dobra stvar!
D: Da, jer svako je optimista i spreman na žrtvovanje i kada želiš da sve bude dobro, naravno to se i ostvaruje.
9
A: Imate li vi dece?
D: Da, ali sistem je sasvim drugačiji. Kada se utvrdi da ima potrebe za novim naraštajem, traže se takvi, koji žele da imaju dece i oni će zatim začeti naslednika, koji odrasta na specijalnom mestu, koje je optimalno zamišljeno, da bi razvoj deteta bio savršen. To je kao jedan dečiji dom, sa tom razlikom, što im je tu sve obezbeđeno. Nauče istoriju planete, ponašanje, meditaciju, telepatiju, gajenje biljaka, tehniku i mnogo toga. Profesori su uvek najiskusniji, najstariji Inuaki. Deca mogu da se nađu sa roditeljima kada god požele kao i obratno. Jer su stalno u telepatskoj vezi, tako da odvojenost ne stvara probleme. Tamo razdaljine ne predstavljaju problem.
A: Naslednici se rađaju živi ili se izlegu iz jaja?
D: Živi, ali u stvarnosti se ne rađaju, jer se kao embrioni začinju i razvijaju na specijalnom mestu. Roditelji odlaze na to mesto i ostavljaju svoj materijal za oplodnju, koji se zatim razvija pod nadzorom. Zato se oni nikada ne razbole, ne postoji nikakav genetski poremećaj.
A: Da li potomci nasledjuju kuće, vrednosti, da li stvari mogu da se naslede?
D: Ako želiš, ali to nema smisla, svako ko je postao odraslo biće, dobija pomoć da stvori sve što mu je potrebno. Nema potrebe da dobiješ nešto od nekoga, ako ti možeš da dobiješ sve što poželiš.
A: Dobro, ali ako imaš porodični nakit? Postoji li uopšte tako nešto?
D: Ne, to je nepotrebno. Imamo i mi zlato, ali se to koristi za izgradnju brodova i za pravljenje raznih legura. Nema nikakvog smisla da stavljaš zlato ili neki drugi metal na sebe, jer to izaziva poremećaj energetskog polja.
A: Kod nas se to visoko ceni.
D: Da, jer je to kod vas statusno pitanje, neka vrsta društvenog položaja, dok kod nas ne možeš biti nešto drugo nego što si, jer svi znaju ko stoji nasuprot tebe, šta znaš da radiš i za šta si sposoban.
A: Jesam li dobro razumela, svi ste na istom nivou?
D: Ne, jer su iskustva različita, i tamo postoje Inuaki koji raspolažu različitim sposobnostima, nadarenošću. Neki se razumeju u građevinarstvo, drugi u biljke, dok su neki učitelji. To ne znači da ostali ne poznaju ove poslove. Tamo se sve mora naučiti i kada si dobio sve informacije tada se odlučuješ za šta si zainteresovan i sposoban.
A: Da li se život odvija u parovima? Bračni drugovi? Različiti polovi?
D: Da, postoje različiti polovi, koji mogu da žive u parovima ali ne tako kao ovde. Tamo te ništa ne obavezuje da ostaneš, ako ne želiš. Bilo kada da ostaneš sam, možeš da tražiš sebi partnera. Deca mogu da ostanu zajedno sa roditeljima, ako tako žele kada odrastu, ali se to ne dešava. Dozvoljeno je, ali se to ne dešava, jer niko ne oseća potrebu za tim. Tamo su svi drugovi.
A: Organizuju li proslave i zabave kao kod nas?
D: Mogu da se nađu bilo kad, kad god požele, ali nisam video slične stvari kao ovde.
A: Ali ako se neko posvađa sa komšijom?
10
D: Tako nešto ne postoji. Nikada nisam čuo da se tako nešto desilo. Ako i postoji neko razmimoilaženje tada se sazove savet i upita se Knjiga Zakona, ali se već jako davno to nije desilo.
A: Šta je Knjiga Zakona?
D: Jedan ogroman kristal, u koji su naši preci uklesali pravila. U suštini to su opšta pravila ponašanja. Kada imaš neki problem, položiš ruku na kristal i on pošalje odgovor u tvoju glavu dajući ti tako rešenje u skladu sa zakonima.
A: Kako to pošalje u tvoju glavu?
6
D: Ne znam tačno kako, jer nikada nisam to radio. Tako sam razumeo, da se javljaju neke slike, koje ti pokazuju šta treba da radiš.
A: I pridržavaju se toga?
D: Naravno!
A: Dobro, ali ako neko kaže, da on ne želi to, on bi nešto drugo da uradi jer nije zadovoljan odgovorom!
D: Ne može. Kako da ne uradi to što je video? Svako se pridržava pravila.
A: Dobro, ali predpostavimo da neće, jer je on odlučio da ubije taj entitet, koji mu je pričinio štetu.
D: Smeje se naglas. To je nemoguće. Ubiti nekoga, to je kao da ubiješ sebe. Jer ubistvo stvara pretumbacije u Matrixu, okreće se i vraća tebi. Tako nešto se nije desilo još od pamtiveka. Možda je u dalekoj prošlosti postojalo tako nešto, ali sada je nemoguće, oni su to davno prevazišli. Ne znam kako da ti objasnim, ali oni ne znaju da učine zlo. Ne poznaju te stvari. Jednostavno ne postoji tako nešto. Sećam se, kada sam saznao, da postoje takve misli, to mi se učinilo kao aberacija. (zabluda prim. prev.)
A: Ali su postojale?
D: Da, ali jako davno. Učili smo o tim stvarima, ali to danas ne postoji.
A: Možeš to da mi prevedeš na zemaljske godine?
D: (Posle malog razmišljanja) Možda oko 500.000 godina.
A: Dakle vi već 500.000 godina živite u savršenoj simbiozi? (zajednički život prim.prev.)
D: Ne, manje, ali u početku je bilo teško, dok se nismo rastali.
A: Od čega ste se rastali?
D: Da nastavimo razgovor sledećom prilikom.
A: Dobro.
Oprostila sam se od Davida i pokušavam da razumem to što mi je rekao. Vraćajući se, shvatam, da sam trebala da mu postavljam druga pitanja. Sa mnogo više informacija, tačnije sročena, međutim nove informacije su me toliko zbunile, da sam izgubila pažnju. Tako sam odlučila da spremim beleške sebi o nekim detaljima o kojima sam mislila da treba da ga pitam.
11
II.
A: Na to sam mislila, da još jednom ispričaš kakav je život na Inuaki. Žive u zajedničkoj prostoriji ili imaju svoje kuće?
D: Ne, svako ima svoju kuću. U suštini ne postoje kuće, kao ovde na zemlji, ne postoje panelne zgrade.
A: Kakve su kuće?
D: Građene su u zemlji. Nadošli su na to da nema smisla da grade na površini zemlje, jer tako gube plodnu zemlju i zato grade ispod zemlje. Iznad kuće se gaje biljke i tako je sve optimalno iskorišćeno.
A: Od čega su građene kuće?
D: Zidovi su od neke vrste peska, koji je pomešan sa raznim kristalnim zrncima. Smeša se pomoću talasa rastapa, isto kao i kod brodova i od nje se izlivaju veliki blokovi, od kojih zatim svako seče komade kakvi im trebaju. Oni se ugrađuju u zemlju i zatim se rastapanjem spoje u savršene kocke.
A: Imate li nameštaj?
D: Da, ali je drugačiji nego što je tu na zemlji. Sve se izrađuje od prirodnih materijala. Nešto što je veoma slično bambusu, kao i drvetu. Ne nose odelo.
A: Dakle kreću se goli?
D:Da to je sasvim prirodno. Bilo bi neobično da se neko obuče.
A: I nije im zima?
D: Ne, jer ako im je zima, obraćaju se Matrixu za toplotu.
A: Kako?
D: Ako mi je hladno tada se usaglasim sa Opštim Matrixom i zatražim toplotu. U tom trenutku se moje telo odmah ugreje i osećaj hladnoće nestaje. To je kao kad bi mi moj organizam pomagao da se ugrejem.
A: Znaš to da uradiš i ovde?
D: Ali ne traje dugo, jer postoji jako mnogo interferencije.
7
A: Kako dobijate svetlost?
D: Isto tako. Zatražim svetlost od Opšteg Matrixa i dobijem je.
A: Odnosno, kada bih ja sada zatražila svetlost, priključim se na Matrix, tada bi se soba ispunila svetlošću?
D: Prirodno ne. Ovde to još nije moguće, ali vremenom će biti. Trenutno su velike turbolencije i ni ti nisi sposobna da to uradiš. Posebno ne na duže staze. Možda će ti uspeti koncentracijom, na trenutak, jer morfogenetičko polje Zemlje to još ne dozvoljava.
A: Kažeš da još ne, ali će biti?
D: Da još brže nego što veruješ.
A: Kada?
12
D: Uskoro. Sve što mogu da kažem je da ćeš videti.
A: Valjda u jednom drugom životu?
D: Ne, naravno još u ovom.
A: Objasni malo šire?
D: Uskoro će planeta promeniti svoju vibraciju.
A: Dakle ona čuvena 2012-ta!
D: Da. Zemlja će ući u petu dimenziju i tada…
A: Kako može ući u petu dimenziju, kada smo mi u trećoj? Preskočićemo četvrtu?
D: Mi smo već u četvrtoj dimenziji!
A: Ne, mi smo u trećoj dimenziji, to svako zna.
D: Svako ko neće da prihvati da je i vreme samo jedna dimenzija.
A: Vreme je samo jedna mera?
D: Isto kao dužina, širina ili visina, apsolutno sve što je merljivo na Zemlji. Sve su to ljudi izmislili.
A: Dakle stupamo ravno u petu dimenziju?
D: Da, nešto slično tome, ali pre toga moramo da shvatimo neke poglede i postanemo svesniji drugih dimenzija.
A: Hoćeš reći, da legnemo i sutradan se probudimo u petoj dimenziji?
D: Ne, neće se to desiti preko noći, jer će se još mnoge stvari desiti na Zemlji. To će biti razni predznaci. Sve ove promene će se desiti u tri meseca. U ta tri meseca ćemo razumeti, šta je u stvari četvrta dimenzija.
A: Na kakve predznake misliš?
D: Pre svega 2009-ta godina će biti sudbonosna.U drugom delu će zemlju zahvatiti razne katastrofe, koje će možda biti praćene i gubitkom zemljišta. Aktiviraće se i vulkani. Što će dovesti do toga da prorade oni koje smo već davno smatrali mrtvima. Pojačaće se i seizmičke aktivnosti. U 2011 čovečanstvo će se suočiti sa jednim jakim solarnim vetrom, koji će onemogućiti upotrebu električne energije. Elektromagnetni vetrovi onemogućiće i komunikacione kao i informacione veze, koje se neće moći koristiti.
A: Možeš li mi reći, kada će krenuti novi svemirski brod na Inuak.
D: Nažalost za Inuak nema broda!
A: Iz izrečenoga sam došla do zaključka da nas čeka jedan taman period.
D: To je kao i svaki drugi period. Zemlja pokreće proces čišćenja i mi svi zajedno sa njom moramo proći taj period. Biće težak period, ali vredi to proći. Čeka nas jedan sasvim drugi svet. Ne mogu da ti objasnim, da razumeš. Ove stvari treba doživeti- videti. Inače ih ne možeš uporediti ni sa čim.
13
A: Možda jedan utopistički svet! Bila bi lepa priča, kada bi se probudili u jednom savršenom svetu.
D: Kao što sam rekao, biće tako, ali ne odjednom. Biće nekoliko potpuno zbrkanih godina, u kojima će se sve promeniti. O svemu se mora nanovo razmisliti. Tu mislim na religiju i nauku.
A: Kako misliš, dokle će trajati ovaj period sređivanja?
D: Između tri do pet godina.
A: Posle 2012-te ili pre?
D: Posle. Pre toga moramo da razumemo da nismo sami u univerzumu.
