Život posle života

[storm.raver]

U zadnje vreme imam taj osećaj kako više nema puno toga što me ispunjava. Većinu stvari koje želim sam isprobao, video, doživeo. Najbolje bih opisao ovo što osećam kao ekstazi trip, sve faze su jasno definisane. Kad pogledam unazad, mogu tačno da razdvojim uspon, vrhunac, a zatim pad. Sad sam na kraju krive.

Stvar je u tome što osećam kao da mi je to bilo dovoljno. Kad sam bio u srednjoj školi odgledao sam film društvo mrtvih pesnika, i prilično sam usvojio tu filozofiju tokom godina. Kao da mi je neko rekao pri rodjenju - živećeš toliko godina, ispuni to vreme maksimalno. Mislim da sam to uradio, odnosno tako se osećam. Sećam se da sam pročitao da je Hunter Tomson pre samoubistva napisao nešto u fazonu - 17 godina više nego što sam tražio, 17 godina više nego što mi je trebalo. Svako možda ima određeno vreme koje mu je dovoljno na svetu. Gledam mog dedu, on je živi fosil, ima 95 godina. Slow burner. Njemu je verujem penzija bila neophodna da mu zaokruži i osmisli život. Meni ne treba penzija, ne trebaju mi ni srednje godine.

Šta raditi ? Ne verujem da se mogu ubiti, naročito ne posle mushroom tripa gde sam zadobio poštovanje prema životnoj sili, a i da ne ubedačim ~5 ljudi koje bi istinski pogodila moja smrt. Možda je potrebno reći ovde da ova situacija nije čak ni stvar depresije. Mislim ceo život sam blago melanholičan i blago depresivan, pomalo isfrustriran, ali u biti ne bih se zbog toga ubio.

Švedski sto, najeo sam se, ima tu još naročito lepe hrane, i kao da mi neko kaže - vidi ovo što je lepo, vidi ono što je ukusno, možda da probaš još nešto !? Znam da ima svašta nešto što nisam ni video ni doživeo, ali meni to ne treba, jer ono što sam "pojeo", meni je bilo dovoljno. Možda bih mogao kao većina ljudi da imam decu i u tome nadjem neki glupi smisao, ali ni to mi ne deluje nešto primamljivo. Moja funkcija na ovoj planeti je na neki način ostvarena.

Ako bih mogao da sumiram sve napisano, ceo ovaj osećaj u jednu rečenicu:
The light that burns twice as bright, burns for half as long, and you have burned so very, very brightly, storm.

Možda nisam ništa bitno u društvenom smislu ostvario, ali moja funkcija i moj smisao je dosadašnjim životom ostvaren, i ja sam zadovoljan.

Da li neko ima mišljenje, šta raditi kad se neko ovako oseća, a da mi pri tome ne nakači epitet - suicidalan, depresivan, ego maničan itd.

Hvala svim mojim prijateljima i prijateljicama sa themajke koji odgovore na neki način, u vidu saveta ili mišljenja.

[AFX]

Osjećam se kao i ti.
Možda je to ono šta zovu "dark night of the soul"?
Pročitaj: https://www.mctb.org/mctb2/table-of-con ... ark-night/

[songoftheday]

Ja bolujem od psihoze I skoro sam imao epizodu gde sam cuo glasove. O tome sta su mi govorili ne bi.
Sa jedne strane mislim da je to bila neka telepatska komunikacija sa nekim demonskim entitetima.
Sto se tice samog zivota (a imam 35 godina) na materijalnom planu se nisam ostvario. Nemam zenu ni decu.
Ono sto ti pominjes cesto se desava hiperinteligentnim I produhovljenim ljudima.
Mene recimo vise kopka vecnost. Da ne kazem problem vecnosti. Nesto sto se nikad nece zavrsiti a da si svestan toga.
Negde sam procitao da je zaborav najace ljudsko oruzje.
Mislim da je smisao zivota sam zivot. Nesto sto se desava kao kontra nistavilu. I da u tom necemu imao slobodu da izaberemo sta ce biti nas licni smisao.

[faceOff]

Prije tjedan dana sam proveo suludu večer. Lokao sam vino sa par starih ljudi. Na 1.5g gljiva
Jedan navođeni projektil, kurvinski ispaljen na mene, još me prati. Boim ga se i još ga izbjegavam i bježim od njega...
A otprilike ide ovako. Da mladom čovjeku nisu potrebni razlozi za živjeti, njemu su potrebni izgovori

[storm.raver]

Negde sam procitao da je zaborav najace ljudsko oruzje.
Mislim da je smisao zivota sam zivot. Nesto sto se desava kao kontra nistavilu. I da u tom necemu imao slobodu da izaberemo sta ce biti nas licni smisao.

Ovo podseća na filozofiju egzistencijalizma, mislim i jeste to. Ne bih nazvao baš svoj problem krizom smisla. Više kao istrošenost smisla. Kao pčela koja je stvorila med i ispunila svoju svrhu.

Q: šta radi pčela kad je sakupila polen i napravila med, ali nije vreme da umre ?
A: ?

Uglavnom ovo što si rekao mi je malo otvorilo oči, šta ako uopšte ne moraš da budeš svestan svojih ciljeva i smisla, šta ako samo živiš ?! Možda je ceo ovaj problem i nastao zato što živim po principu konstantnog traženja smisla i onda trošenja istog... Možda treba samo da se prepustim i živim.
Svakako životna sila i dalje radi, moje srce kuca, oči i mozak i dalje procesuiraju svet, kad se sila istroši u meni, neka bude kraj. Bez obzira kako se ja osećam trenutno. Ja sam samo život, biće. Sila još nije završila sa mnom. Da li uopšte imam pravo da budem tužan ?

[storm.raver]

mladom čovjeku nisu potrebni razlozi za živjeti, njemu su potrebni izgovori

Mislim da shvatam šta hoćeš reći, ako je tako kao što kažeš, šta ako je energija čoveka istrošena, bez obzira na godine ?

Možda razumem pogrešno princip izgovora, jer sama reč izgovor može značiti razno, ali otprilike jel si ovo hteo reći, znači ako je ovo protokol:

1. Razlog: da li da se napijem i divljam u noćnom klubu
2. Izgovor: divljao sam u noćnom klubu jer sam bio pijan

Čovek koji je mlad automatski prelazi na 2 ? Naravno razlog i izgovor sam izabrao proizvoljno, može biti bilo šta, samo po defaultu 1 se preskače, i odmah se radi na smišljanju 2...

[Beyond Le Fov]

šta ako uopšte ne moraš da budeš svestan svojih ciljeva i smisla, šta ako samo živiš ?! Možda je ceo ovaj problem i nastao zato što živim po principu konstantnog traženja smisla i onda trošenja istog... Možda treba samo da se prepustim i živim.
Svakako životna sila i dalje radi, moje srce kuca, oči i mozak i dalje procesuiraju svet, kad se sila istroši u meni, neka bude kraj. Bez obzira kako se ja osećam trenutno. Ja sam samo život, biće. Sila još nije završila sa mnom. Da li uopšte imam pravo da budem tužan ?

Svidja mi se tvoj flow misli i kako si sam sposoban nalaziti odgovore na duboka pitanja kad nisi u hejt frustriranom stanju, vec u poniznom respekt stanju prema zivotnoj sili. Imas pravo da budes tuzan, smatram da je patnja od kljucne vaznosti da bi covjek krenuo na pravi put i nasao sebe, da bi razlikovao sta valja ciniti a sta ne, sta ima trajnu vrijednost koja hrani zivot a sta je destruktivna iluzija. Svi krecemo na put samospoznaje iz potpune iluzije, sve sluzi ucenju. Samo to da se klonis droge i alkohola i osluskujes sebe iznutra cini ogroman potencijal, jer sila konstantno vodi onome cemu duboko u sebi tezimo samo se mi oglusujemo na razne nacine. Ego zeli svasta i postavlja si ciljeve ali to nikad zaista ne ispunjuje. Svakodnevne male stvari koje cinimo iz srca su puno vrijednije nego "ostvarenje snova". Divno mi je to kako su ti gljive pokazale postovanje i vrijednost tebe kao bica iako smatras sebe "najdegenericnijom" osobom nedostojnom mudrosti. To trnje oko srca koje si si sam postavio najgora je sabotaza. Kazes da si iskusio i prozivio sve sta si htio, ali rekao bi da si tek sad spreman roditi se u pravi zivot, u pravog sebe, izaci iz sume iluzije i spoznati ljubav, prije svega prema sebi, prema sili, a tek onda prema drugima u kojima ces prepoznati svoju refleksiju.

[faceOff]

Garant ti se dogodilo da netko ne može razumjeti nešto što je tebi jasno. I bez obzira koliko objašnjavao, sve je zakurac.
Ustvari, to što treba objašnjenje znači da uopće nije u stanju to shvatiti... nikako!
E tako je meni bilo u tom momentu, a i sad. Ta izjava je imala i kontekst i jasno mi je da vjerovatno stoji, a ja iz nekog razloga nisam u stanju do kraja to svariti. Izgleda da logika ne može tu nešto posebno učiniti
Valjda moram prvo nešto pojesti da bi to svario...
Zato izbjegavam projektil

Mislim da shvatam šta hoćeš reći, ako je tako kao što kažeš, šta ako je energija čoveka istrošena, bez obzira na godine ?

Sad jebiga. Na što sam sve trošio gomile energije, izgaranja i eksplozije na svim frontovima, mentalnim i fizičkim. I neka sam, bilo je za sve. Sama ta forca je bila dovoljna. Izgovor?
Sad imam neusporedivo manje životne energije, i nema teorije da budem ono prije. Niti bi to htio. Vjerovatno zato što ne bi mogao. Ostalo je dovoljno da pokrećem neku turbinu, dvije, tr. Ako to ne budem, konvertirat će se u nešto, rasap u gotovo ništa.
To gotovo ništa je običan bijedni život. A upregniti se, je možda razlog

Možda razumem pogrešno princip izgovora, jer sama reč izgovor može značiti razno, ali otprilike jel si ovo hteo reći, znači ako je ovo protokol:

1. Razlog: da li da se napijem i divljam u noćnom klubu
2. Izgovor: divljao sam u noćnom klubu jer sam bio pijan

Čovek koji je mlad automatski prelazi na 2 ? Naravno razlog i izgovor sam izabrao proizvoljno, može biti bilo šta, samo po defaultu 1 se preskače, i odmah se radi na smišljanju 2...

Životinje troše energiju apsolutno svrhovito. Nije im potreban ni smisao ni razlog. Ili je sve što rade i smisao i razlog?
Zašto mi moramo imati opravdanja i tražiti smisao? Zajebano pitanje za zajebanu životinju

Jasno, serem

[malva sylvestirs]

Q: šta radi pčela kad je sakupila polen i napravila med, ali nije vreme da umre ?
A: ?

Čisti košnicu, lijepi oštećenja propolisom, hrani ličinke, tetoši maticu..... a kad su idealni uvjeti, ima nešto što se zove ples sreće, tada se doslovno međusobno masiraju i vesele Malo off topic, al nema veze, pitao si

Ljudi, ima toliko stvari za bit zahvalan. Život je dar, al stvarno (iako zvuči kao religiozni bullshit). Ja imam povjerenja u budućnost. Ne znam to objasniti, ali jednostavno vjerujem da će sve sjesti točno kako i treba. Kada? Vjerojatno ne za mog života, ali nije ni bitno. Ta spoznaja mi i daje smirenost koju osjećam i ništa je više ne može uskomešati. Pa tako ni egzistencijalna pitanja bez točnog odgovora.

[faceOff]

Ne znam to objasniti, ali jednostavno vjerujem da će sve sjesti točno kako i treba. Kada? Vjerojatno ne za mog života, ali nije ni bitno.

Kako to da nije bitno? Mislim, zašto nije bitno?

Ovo mi je dobro