Slagalica

[storm.raver]

Zanima me, često imam ovaj osećaj zadnjih godina, kao da se sve slaze. Ali unazad. Sav haos, patnja, dobro i loše, kao da su bili potrebni, neizbežni. Kao da drugačije i nije moglo biti. Kao da je samo ovako moguće, a da drugačije ne može i nije moglo biti...Sve što se desilo ima smisla, ali samo ako gledas unazad...Sve se slaže, kao delovi slagalice. Ceo moj život gledajući unazad ima smisla.

Neko sa istim osecajem ? Mišljenje o ovome ?

Ne verujem ni u šta. Ali ovo mi deluje mistično. Možda zato sto je život jedan, pa je moja percepcija takva. Jer cak i najgori život deluje smisleno, jer bolji i ne postoji, jer nikad nije ni postojao...

[Firmus]

Odma me je to podsjetilo na ovo:

[faceOff]

Ne znam, mogu se samo intelektualno povezati s tim o čemu govoriš
Ali ponekad imam osjećaj da nikad ništa nije bilo. I da neće biti. Sada je tu. Ili je tu sada? Ili da mene nije bilo??? Nikad nisam išao analiziratitaj osjećaj. Niti ću
Ustvari je to dosta često ako uzmem u obzir samo trenutke kad nisam usmjeren na nešto konkretno

[storm.raver]

Every painful event contains in itself a seed of growth and liberation.

Ovo je lepo rečeno, i definitivno je tačno. Bez teškoća teško se može postati bilo što, teško je ostvariti bilo šta... Podseća me na text pink flojda:

Lost in thought and lost in time
While the seeds of life and the seeds of change were planted

Mada opet treba primetiti da sve to dolazi često iz hrišćanske etike gde je moralno i plemenito mučiti se...

Gledajući u nazad, razna dešavanja, da, to je naravno oblikovalo da budem to što jesam, ne znam da li bih bio bolji ili video svet drugačije da je drugačije bilo, da je bilo easy a ne hard mode. A da li je to dobro ili lose ?
E sad drugi deo problema...Razmišljam u zadnje vreme, dosta srećem i upoznajem ljude, zaista isti mučenici kao ja...Stvarno sudbine neke sačuvaj bože. Čak su i gore najebali nego ja...Evo npr jedna zena što su je doktori osakatili, tri godine ne moze da hoda i izadje iz kuće itd... Opet, kako to integrisati bez religije, bez vere u neki smisao, u neki viši plan...U tu slagalicu. Ali šta ako postoji nešto u tebi sto odbija da prihvati slagalicu i njenu verodostojnost ? Skoro da je obavezno prihvatiti da bi se integrisalo svo to mučenje...Mozda je slagalica samo glupa racionalizacija after all...

Ostaje samo da konstatujem činjenice - aha - znači preživeo si to i to, nekim spletom random okolnosti, i to te je napravilo onim sto jesi...Eto deluje da ima smisla jer je to dovelo do tog kao nekog stanja u kojem se osećam "jako". Sto me dalje podseća na onaj stari meme:


I sad bas gledam ovog vuka, oči su mu poluzatvorene, lice tužno, deluje izmoren, kao da jedva stoji na nogama ali da ipak neće pasti šta god da se desi. Ok, sjajno, jak je, ali da li je srećan, koji je bio smisao sve te patnje koju i dalje trpi. Naginjem ka tome da je mozda to sve neki mehanizam odbrane jer je teško reći: jbg, baksuz si, retard, metafizička pizda, i to je to.
Nemas sreće, i nemaš ništa. Jedino sto imas je tvoj mizerni život i toliki si pacijent da si ubedio sebe da su ove strele deo tebe i da su tu sa razlogom.

[Ninti]

https://blog.ineliabenz.com/i-am-a-vict ... slavement/

[Firmus]

Every painful event contains in itself a seed of growth and liberation.

Ovo je lepo rečeno, i definitivno je tačno. Bez teškoća teško se može postati bilo što, teško je ostvariti bilo šta... Podseća me na text pink flojda:

Lost in thought and lost in time
While the seeds of life and the seeds of change were planted

Mada opet treba primetiti da sve to dolazi često iz hrišćanske etike gde je moralno i plemenito mučiti se...

Gledajući u nazad, razna dešavanja, da, to je naravno oblikovalo da budem to što jesam, ne znam da li bih bio bolji ili video svet drugačije da je drugačije bilo, da je bilo easy a ne hard mode. A da li je to dobro ili lose ?
E sad drugi deo problema...Razmišljam u zadnje vreme, dosta srećem i upoznajem ljude, zaista isti mučenici kao ja...Stvarno sudbine neke sačuvaj bože. Čak su i gore najebali nego ja...Evo npr jedna zena što su je doktori osakatili, tri godine ne moze da hoda i izadje iz kuće itd... Opet, kako to integrisati bez religije, bez vere u neki smisao, u neki viši plan...U tu slagalicu. Ali šta ako postoji nešto u tebi sto odbija da prihvati slagalicu i njenu verodostojnost ? Skoro da je obavezno prihvatiti da bi se integrisalo svo to mučenje...Mozda je slagalica samo glupa racionalizacija after all...

Ostaje samo da konstatujem činjenice - aha - znači preživeo si to i to, nekim spletom random okolnosti, i to te je napravilo onim sto jesi...Eto deluje da ima smisla jer je to dovelo do tog kao nekog stanja u kojem se osećam "jako". Sto me dalje podseća na onaj stari meme:


I sad bas gledam ovog vuka, oči su mu poluzatvorene, lice tužno, deluje izmoren, kao da jedva stoji na nogama ali da ipak neće pasti šta god da se desi. Ok, sjajno, jak je, ali da li je srećan, koji je bio smisao sve te patnje koju i dalje trpi. Naginjem ka tome da je mozda to sve neki mehanizam odbrane jer je teško reći: jbg, baksuz si, retard, metafizička pizda, i to je to.
Nemas sreće, i nemaš ništa. Jedino sto imas je tvoj mizerni život i toliki si pacijent da si ubedio sebe da su ove strele deo tebe i da su tu sa razlogom.

Znam na sta mislis, i moguce da si u pravu, ali mislim da sve ovisi o mindsetu, sve određuje priča ili opravdanje koje sebi pričaš. Da život nema smisla, onda bi se svi ubili i bili sretni, ali to je prenaivno shvaćanje. Neibtno je je li moglo bit drugačije ili ne. Svakako je zanimljivo to kako bi naš život izgledao da je bilo to i to, ali na to je nemoguće dati odgovor. Cijeli ovaj svijet je na neki način povezan, tako da očito da je u svakome pixelu svemira sadržana cjelina itd... Mislim da se misticizam i svetost "postiže" kad u potpunosti živimo u sadašnjem trenutku, znam da zvuči istrošeno i new age, ali ne nalazim bolji izraz. Bar vrijedi pokušati živjeti, jer koja je alternativa?

Ako imaš samo ovaj život, svejedno ima toliko mogućnosti i Priroda je nezamislivo lijepa i složena. Zar si došao do takvog zaključka da postoji samo ovaj život? Ja nemam saznanja o tome za sad, ali mislim da je svatko od nas tj. svaka duša neponovljiva i vrhunac stvaranja Prirode ili Boga, tako da će svak od nas trebati u konačnici odgovarati na neki način za svoj život tj. putovanje se nastavlja.

Čak i ako imaš samo ovaj život i u konačnici ništa nije bitno, opet na kraju nema nekog lakog izlaza. Svi smo onda zarobljeni u ovoj klopci koja se zove život, ali očito je da postoji neki viši red, kako god gledao na to. Nema mi smisla nikako taj materijalistički pogled na svijet, jer čak i da je istinit, ne vidim baš da se ljudi masovno ubijaju iz tog razloga. I na kraju svi nešto seru, i materijalisti i ovi "drugi", pa opet većina nas na kraju sve radi iz "vlastita interesa".

Mislim da je misticizam nekakvo stanje svijesti bez pretenzija na išta, tj. promatranje ili svjesnost, ali naravno i ovo su samo riječi, a svako od nas na neki način sam bira svoju sudbinu...

“Every man is more than just himself; he also represents the unique, the very special and always significant and remarkable point at which the world's phenomena intersect, only once in this way, and never again. That is why every man's story is important, eternal, sacred; that is why every man, as long as he lives and fulfills the will of Nature, is wondrous, and worthy of consideration. In each individual the spirit has become flesh, in each man the creation suffers, within each one a redeemer is nailed to the cross.”
~Hermann Hesse

[Punk-S]

Slagalica mi se javlja u pičkastim momentima. Kad tražim opravdanja za bijednika. I koliko god je ispravna, nikad to opravdanje nije donjelo ništa. Ni predah. Samo očaj. Niti malo zanimljiv, patetičan i glup do bola
A sreća... Kurvanjski se prikrpi kad mi ne treba, kad sam jak

[storm.raver]

Slagalica mi se javlja u pičkastim momentima. Kad tražim opravdanja za bijednika. I koliko god je ispravna, nikad to opravdanje nije donjelo ništa. Ni predah. Samo očaj. Niti malo zanimljiv, patetičan i glup do bola
A sreća... Kurvanjski se prikrpi kad mi ne treba, kad sam jak

Da to je i moje iskustvo često...Kao da je slagalica samo neka uteha, neka racionalizacija, i javi se da te uteši kad si u pizdastom stanju...Zato sam se i dao u ovo razmišljanje, nekako spontano, usled pojave takvih osećanja.

...Da razumem da li je to sto gledam unazad i vidim da sve ima smisla zapravo samo neki mističan osećaj, vrsta racionalizacije da se nekako integrišu ove strele. Jer ko voli da bude ustreljen, samo mazohisti.

[storm.raver]

https://blog.ineliabenz.com/i-am-a-vict ... slavement/

Ja imam 3 mozdane ćelije trenutno, i sve sam skoncentrisao na jednu oblast u životu. Ne mogu ništa novo da naučim a ni da razumem a da nije iz te jedne oblasti koja me zanima i kojom se bavim. Ja sam biće ograničenih mogućnosti.

That said, verovatno shvatam ovo pogrešno, hoćeš reći textom da treba da se izbacim iz uloge zrtve i predjem u ulogu agresora ? Ili sam agresor pa da postanem žrtva lol....Ili da izadjem iz tog ciklusa ?

Da, to je lepo, al sta to znaci, zanima me sta to znaci. Ne znam sta te reči znace, ne znam sta znače reči agresor i žrtva. Ne znam sta znaci taj ciklus. Poznajem koncept ako te udari auto da si žrtva a ako nekog udaris u glavu bez razloga da si agresor. Sta je izmedju ? Objasni mi. Jer sve te teorije tog tipa meni deluju kao sterilna filozofska intovertna lupetanja.
I ako ja konstatujem činjenice da sam fucking bum iz moje tačke gledišta jel to nije legitimno ?

Mozda sam se i krivo izrazio, nije da ja mislim da mi priroda ili neko nesto namerno tovari, verujem da se te stvari desavaju slucajno, i znam da se dešavaju i drugim ljudima ne samo meni, i da gomila ljudi može da kuka i drami po ceo dan...Niti mislim da mi se isključivo loše stvari dešavaju. Dakle ja nisam starleta sa tetovažom only god can judge me + stav: niko ne zna sta sam proslaa duuh

Nije ova tema neka kuknjava niti drama, niti sa tom namerom, samo me zanima zašto vidim loše stvari kao neophodne, kao slagalicu. Želim da razumem slagalicu. Nije u prirodi zivog bića da se muči, znači mora da je racionalizacija. Ili šta je ?

[Punk-S]

Okusio sam dva koncepta Slagalice
Prvi je banalan, glup... Već sam rekao gore kako ga doživljavam. Satkan je od elemenata izvučenih iz svijesti. Mehaničko slaganje u linearnom vremenu, ego-centričnost
Drugi je zajebaniji za predočiti i ne bi ulazio dublje jer ga ne znam izraziti a, koliko sam upoznat, svim misticima (bez obzira na koju su duhovnu podlogu naslonjeni) je temeljni doživljaj isti. Natruhe toga sam imao na gljivama
Koncept vremena ne vrijedi, granice Mene nisu definirane, Sve se u sebi slaže i rastače... Ja sam totalno nebitan u tom konceptu (a "bitan" jer sam ustvari sve)

Kršćanstvo je krivotvorina. Umjesto drugog koncepta (istovjetnost Oca Sina Duha), prvi je zajašio ljude. Plitka politika

Koja slagalica tebe vozi?