Daj si još vremena da prežvačeš iskustvo. Možda možeš još nešto ekstra izvući.
Na kraju krajeva, duhovnost nema veze sa srećom, orgazmičkim pizdarijama...
To je džihad.
Džihad protiv sebe
Moj toboze dnevnik
Re: Moj toboze dnevnik
_____________________________
That stone Buddha deserves all the birdshit it gets
I wave my skinny arms like a tall flower in the wind
Re: Moj toboze dnevnik
Da, imas zapravo srece da si imao ovakav trip i pohvale sta si to izdrzao, sigurno ti je to trebalo i sad mozes lagano poceti mijenjati stvari na bolje. Gljive ti uvijek daju ono sta ti treba, i nece ti svaki trip bit sad u takvom raspolozenju. To sve ovisi u kakvom si periodu u zivotu i kako se osjecas u tome trenutku. Meni bi obicno najgore bilo kad bi uzeo cisto jer bi mi bilo dosadno pa bi dobio pranje. Jednom sam samo lezao u krevetu i osjecao se bas isto skroz lose jer su mi gljive pokazivale da na svijetu postoji zlo, ljudima da se dogadjaju svakakve nesrece i uzasne stvari, a ja tu nesto jadikujem i nezahvalan sam iako imam super ljude u zivotu koji si brinu za mene.
Nemoras i ne mozes promijeniti sve odjednom, ali siguran sam da mozes poceti od malih stvari i to se sve onda slaze jedno na drugo tokom vremena.
A mislim da bi ti dobro dosle i mikroodze, mozda "namjerno" nisu djelovale prvi put kad si uzeo 3 g da te bace u euforiju jer su znale da ti trebaju nesto drugo prije toga pokazat. Neko ce reci da se tu radi samo o kemijskoj tvari, ali svejedno, svemir je inteligentan i sve se dogadja s razlogom i iz svake situacije i susreta u zivotu mozemo uciti.
Ali ako promijenis zivot na bolje, tako da radis stvari koje su dobre za tebe, onda ces iz sljedeceg tripa dobiti nova saznanja i mozda bude bas brutalno dobar trip tj euforija i blazenstvo.
Ali pazi onda sljedeci put, mozda 5 g bude i mnogo, iako realno vise se isplati uzimat vece doze tj vise naucis. Ali ja sam u zadnje vrijeme papak pa uzimam samo neke manje doze, vise za zabavu, ali opet ima i tu malo duhovnosti npr svjestan budem da mi je ovo mozda zadnji dan u ovoj dimenziji i da je na meni da ga iskoristim prvenstveno radeci stvari koje volim i uzivajuci u prirodi, a meni je priroda nevjerojatna na gljvama, cak i na manjim dozama kao 0.3-0.4
mozda bi ti i bio bolji trip da si uzeo u prirodi, ali po meni je to ipak prevelika doza za van osim ako nemas neko mjesto gdje si bas siguran
Nemoras i ne mozes promijeniti sve odjednom, ali siguran sam da mozes poceti od malih stvari i to se sve onda slaze jedno na drugo tokom vremena.
A mislim da bi ti dobro dosle i mikroodze, mozda "namjerno" nisu djelovale prvi put kad si uzeo 3 g da te bace u euforiju jer su znale da ti trebaju nesto drugo prije toga pokazat. Neko ce reci da se tu radi samo o kemijskoj tvari, ali svejedno, svemir je inteligentan i sve se dogadja s razlogom i iz svake situacije i susreta u zivotu mozemo uciti.
Ali ako promijenis zivot na bolje, tako da radis stvari koje su dobre za tebe, onda ces iz sljedeceg tripa dobiti nova saznanja i mozda bude bas brutalno dobar trip tj euforija i blazenstvo.
Ali pazi onda sljedeci put, mozda 5 g bude i mnogo, iako realno vise se isplati uzimat vece doze tj vise naucis. Ali ja sam u zadnje vrijeme papak pa uzimam samo neke manje doze, vise za zabavu, ali opet ima i tu malo duhovnosti npr svjestan budem da mi je ovo mozda zadnji dan u ovoj dimenziji i da je na meni da ga iskoristim prvenstveno radeci stvari koje volim i uzivajuci u prirodi, a meni je priroda nevjerojatna na gljvama, cak i na manjim dozama kao 0.3-0.4
mozda bi ti i bio bolji trip da si uzeo u prirodi, ali po meni je to ipak prevelika doza za van osim ako nemas neko mjesto gdje si bas siguran
-
kale.kikor
- Postovi: 169
- Pridružen/a: 29.04.2021, 11:12
- Ima zahvala: 51 put
- pohvaljen: 42 puta
Re: Moj toboze dnevnik
Proslo je skoro 2 meseca od kada sam uzeo mogu reci prvu dozu psilociba(prvu da sam osetio ucinak) i sada mogu reci da je trip prosao najbolje kako je trebao.
Iako sam u trenutcima tripa bio izbezumljen, smrvljen emocijama i jedva sam cekao da prodje, sad mogu da kazem sa sigurnoscu da mi je u nekim stvarima psilocibin i pomogao.
Navescu neke moje utiske o psilocibinu i njegovom radu.
Jako cudna supstanca, da jedna pecurka napravi takve alkaloide koji na ovaj nacin ''napadaju'' ljudski mozak i usmeravaju ga na dobre stvari, kako mocna stvar.
Iako nece pokazati put kojim bi trebalo poci da bi dobili vecnost, definitivno ce uciniti njegovog konzumatelja boljim covekom i prema sebi i prema drugima. Opet za nekoga je dobro nesto sto je drugima lose, kao npr hipici i njihovo slobodoumlje koje mi se iskreno ne svidja. Ne, ne treba suditi ljudima, niko ne zna kako je u tudjoj kozi, iako sad mozemo da predpostavimo, i neka radi ko sta hoce ako ga usrecava, ali da zbog toga gubi dusu? ne, hvala, radije cu se drzati starih pravila koja danasnjem svetu zvuce ne normalno i bezveze.
Vec godinama pokusavam da dobijem samopouzdanje, da se ne plasim sta je ispred mene vec da si verujem, u svoje sposobnosti i odluke,
zeleo bi da drugacije reagujem u odredjenim trenutcima, u kojima, kada se dese, kao da nemam nikakvu kontrolu nad sobom vec delujem po nekim svojim usranim instinktima koji mi se uopste ne svidjaju.
Kazu ''prihvati sebe kakav jesi'', ne zelim, jer mi se ne svidja kakav sam i hocu da se menjam i to i radim!
Sad, pecurke, ne mogu da kazem da su doprinele mom samopouzdanju iako i jesu u neku ruku.
Zapravo, pokusavam da ne budem toliko dobar i naspejan prema ljudima(i pre pecuraka,takav sam) jer takvi ne prolaze najbolje, jer su ljudi kvarna roba i uvek ce takve pokusati da iskoriste i to mi vise ide na k..
Ali,posle pecuraka, kad su mi neke stvari mozda jasnije, i zelim da sirim mir i ljubav, kako mogu da budem hladniji i okrutniji prema ljudima pored toliko mrznje i nervoza i besa... moram.
i pre pecuraka sam bio svestan svojih gresaka i slabosti, voleo sam prirodu i boravak u njoj koj me smiruje, fascinirale su me neke na izgled gluposti iz svakodnevnog zivota, koje su zapravo neverovatne kad razmislite o njima, nikad nisam imao visoko misljenje o sebi i bio sam dobar prema ljudima, zapravo da me dobro posnajete, ne biste nikakvu razliku primetili na meni jer je i ja jedva primecujem, iako je to mozda samo deo tripa, msm opet psilocibin je droga, samo deluje tako kako deluje i sve je ovo mozda dobro a mozda i ne, ne znam.
Mislim da bi vecini pecurke dobro dosle, ali i da bi u nekim slucajevima i sjebale coveka, msm kakvih sve ljudi ima, ne znam kako bi delovao psilocibin na sve.
Meni se svidja, revnosniji sam za mnoge stvari, kad treba nesto da uradim, ne oklevam toliko, radije mi je trebalo mnogo da se nakanem da uradim nesto osnovno u zivotu kao npr spremanje hrane, dok sad i ne razmisljam, samo radim.
Shvatam koliko je bleja na kompu i telefonu bezveze i gubljenje vremena i lakse se odvojim od kompjutera nego ranije(smartfon nemam vec 3 godine jer se vrlo lako navucem na njega i 2,3 sata prodju ko da trepnem, a nista pametno nisam uradio, koristim stari simens)
Definitivno sam zahvalniji na onome sto imam, sto ranije nije bio slucaj.
Uvek sam ne zadovoljan, standardi su mi previsoki u svemu i nista mi se ne svidja. to se u neku ruku i promenilo i iako sam zahvalniji na svemu sto imam zeleo bi da budem bolji u svemu i da imam vise.
Mozda iz nezadovoljstva i proisticu dobre stvari, jer se borimo za bolje, a onda ono i dodje, samo treba znati granicu, iako je ovo mozda malo vise subjektivno, zapravo ceo text je.
Ne bih vas opterecivao verom i Bogom, jer kad pricam o tome u javnosti na neki nacin se osecam kao nekakav inkvizitor koji bi da nametne svoje verovanje, iako to ne pokusavam, ali sad sam sigurniji da je Gospod Isus Hristos jedini put za spasenje duse, verovali vi to ili ne.
To me dosta muci, iako verujem da je to tako, ipak imam sumlje, ipak nisam video svojim ocima dokaz, iako oci znaju da varaju svejedno, ali ne znam koj bi smisao onda bio da nije tako.
Recicete, religije su nametnute od ljudi da bi se isiti okoristili o zatupelima i lako verujucima i iz politickih razloga, ali kad pogledam istoriju(iako je pobednik pise) najlogicnije mi je ovako.
Verujem da cemo posle smrti saznati sta je istina, samo se bojim da u ovom slucaju ne bude prekasno za mnoge.
Bitno je da u ovom zivotu pokusamo da budemo bolji ljudi, da ne otezavamo drugima njihove zivote, jer je stvarno mracno doba u svetu i mnogo je izgubljenih ljudi koji ne znaju gde ce i sta ce.
Bolji sam i prema roditeljima; bio sam u fazonu za vreme tripa da iako posle smrti nema zivota i ovaj zivot nema smisla, barem da se vodim nekim zakonima biologije i da budem dobar prema nosiocima mojih gena, tj ja njihovih.
Cesto se i zaplacem, onako bezveze, uglavnom zbog ne sigurnosti cemu ovaj zivot i sta mi ovde glumimo ali i zbog nekih gluposti, sto ranije svakako nisam radio.
Imam osecaj kao da mi se vrati mali delic psilocibinskog tripa kad se naduvam, vise uzivam nego ranije, ali sam takodje shvatio da sam previse konzumirao vutru i da je u toj kolicini vec pogubna za mene, upadam u previse nepotrebnih misli i pocinju da me muce bezvezne stvari; zbog toga sam je i smanjio, iako mi se micka posle napornog dana, da srolam jednu i u basti uz kafu uzivam u to jos malo sunca, a i sta da radim sa tolikom vutrom?!(prosla sezona je bila rodna)
Posle tog tripa od 5 g sam jos jednom kusao ono sto mi je ostalo(oko 2 g) i vala fino me je uradilo, slabije nego onaj put ali sam definitivno osetio, a doza je bila jako prijatnija nego 5 mica.
Sada mi je zao sto nemam jos, voleo bi da skuvam caj svakome koga znam, ali nemam vise, a ponovni uzgoj mi sada izgleda toliko komplikovano da se mozda vise necu ni upustati u tako nesto.
I ovih 10 g sto sam dobio je mogu da kazem zesci user.
Jos jedna dobra stvar je sto sam mnogo opusteniji u sparingu( kick box), ranije sam oklevao sa udarcima da ne bi povredio sparing partnera iako je to tesko, a sada pustam ruke i noge, jer koj kurac gubim vreme trenirajuci ako ne treniram kako treba, i zapravo sam poceo da uzivam u nedeljnoj mlatnjavi sa kumom koja nas zblizava.
Imam problem sa iznosenjem onim sto mi je na umu, sto da ne bi "uvredio'' coveka, sto zbog straha od osude, mada su pecurke malo i doprinele u borbi protiv ovoga.
Ne kazem da treba da ispljujemo nesto sto nam se ne svidja, ali ne sme da se cuti jer me to razara iznutra, a to ne zelim.
Cak mi se dobar drugar nadrkao zbog mojih zamerki koje nisu bile napadne vec su bile za njegovo dobro, al sta sad, shvatice valjda, a i da ne, sta da radim...
Nisam siguran cemu ovaj text, mozda je samo neki vid ispovesti i deljenja muke jer tako postaje laksa iako sumljam u to, ali eto, ovo su neke od stvari koje mi padaju na pamet trenutno, iako ih je jos dosta, ali zbog mog nedostatka izrazavanja, ne znam ni koliko bi ste shvatili sta hocu da kazem, kao sto vec verujem da je slucaj.
Ljudski um je prejaka masina i samo treba da se odrzava i usmerava na prave stvari i uz disciplinu je sve moguce.
Hvala i prijatno.
Iako sam u trenutcima tripa bio izbezumljen, smrvljen emocijama i jedva sam cekao da prodje, sad mogu da kazem sa sigurnoscu da mi je u nekim stvarima psilocibin i pomogao.
Navescu neke moje utiske o psilocibinu i njegovom radu.
Jako cudna supstanca, da jedna pecurka napravi takve alkaloide koji na ovaj nacin ''napadaju'' ljudski mozak i usmeravaju ga na dobre stvari, kako mocna stvar.
Iako nece pokazati put kojim bi trebalo poci da bi dobili vecnost, definitivno ce uciniti njegovog konzumatelja boljim covekom i prema sebi i prema drugima. Opet za nekoga je dobro nesto sto je drugima lose, kao npr hipici i njihovo slobodoumlje koje mi se iskreno ne svidja. Ne, ne treba suditi ljudima, niko ne zna kako je u tudjoj kozi, iako sad mozemo da predpostavimo, i neka radi ko sta hoce ako ga usrecava, ali da zbog toga gubi dusu? ne, hvala, radije cu se drzati starih pravila koja danasnjem svetu zvuce ne normalno i bezveze.
Vec godinama pokusavam da dobijem samopouzdanje, da se ne plasim sta je ispred mene vec da si verujem, u svoje sposobnosti i odluke,
zeleo bi da drugacije reagujem u odredjenim trenutcima, u kojima, kada se dese, kao da nemam nikakvu kontrolu nad sobom vec delujem po nekim svojim usranim instinktima koji mi se uopste ne svidjaju.
Kazu ''prihvati sebe kakav jesi'', ne zelim, jer mi se ne svidja kakav sam i hocu da se menjam i to i radim!
Sad, pecurke, ne mogu da kazem da su doprinele mom samopouzdanju iako i jesu u neku ruku.
Zapravo, pokusavam da ne budem toliko dobar i naspejan prema ljudima(i pre pecuraka,takav sam) jer takvi ne prolaze najbolje, jer su ljudi kvarna roba i uvek ce takve pokusati da iskoriste i to mi vise ide na k..
Ali,posle pecuraka, kad su mi neke stvari mozda jasnije, i zelim da sirim mir i ljubav, kako mogu da budem hladniji i okrutniji prema ljudima pored toliko mrznje i nervoza i besa... moram.
i pre pecuraka sam bio svestan svojih gresaka i slabosti, voleo sam prirodu i boravak u njoj koj me smiruje, fascinirale su me neke na izgled gluposti iz svakodnevnog zivota, koje su zapravo neverovatne kad razmislite o njima, nikad nisam imao visoko misljenje o sebi i bio sam dobar prema ljudima, zapravo da me dobro posnajete, ne biste nikakvu razliku primetili na meni jer je i ja jedva primecujem, iako je to mozda samo deo tripa, msm opet psilocibin je droga, samo deluje tako kako deluje i sve je ovo mozda dobro a mozda i ne, ne znam.
Mislim da bi vecini pecurke dobro dosle, ali i da bi u nekim slucajevima i sjebale coveka, msm kakvih sve ljudi ima, ne znam kako bi delovao psilocibin na sve.
Meni se svidja, revnosniji sam za mnoge stvari, kad treba nesto da uradim, ne oklevam toliko, radije mi je trebalo mnogo da se nakanem da uradim nesto osnovno u zivotu kao npr spremanje hrane, dok sad i ne razmisljam, samo radim.
Shvatam koliko je bleja na kompu i telefonu bezveze i gubljenje vremena i lakse se odvojim od kompjutera nego ranije(smartfon nemam vec 3 godine jer se vrlo lako navucem na njega i 2,3 sata prodju ko da trepnem, a nista pametno nisam uradio, koristim stari simens)
Definitivno sam zahvalniji na onome sto imam, sto ranije nije bio slucaj.
Uvek sam ne zadovoljan, standardi su mi previsoki u svemu i nista mi se ne svidja. to se u neku ruku i promenilo i iako sam zahvalniji na svemu sto imam zeleo bi da budem bolji u svemu i da imam vise.
Mozda iz nezadovoljstva i proisticu dobre stvari, jer se borimo za bolje, a onda ono i dodje, samo treba znati granicu, iako je ovo mozda malo vise subjektivno, zapravo ceo text je.
Ne bih vas opterecivao verom i Bogom, jer kad pricam o tome u javnosti na neki nacin se osecam kao nekakav inkvizitor koji bi da nametne svoje verovanje, iako to ne pokusavam, ali sad sam sigurniji da je Gospod Isus Hristos jedini put za spasenje duse, verovali vi to ili ne.
To me dosta muci, iako verujem da je to tako, ipak imam sumlje, ipak nisam video svojim ocima dokaz, iako oci znaju da varaju svejedno, ali ne znam koj bi smisao onda bio da nije tako.
Recicete, religije su nametnute od ljudi da bi se isiti okoristili o zatupelima i lako verujucima i iz politickih razloga, ali kad pogledam istoriju(iako je pobednik pise) najlogicnije mi je ovako.
Verujem da cemo posle smrti saznati sta je istina, samo se bojim da u ovom slucaju ne bude prekasno za mnoge.
Bitno je da u ovom zivotu pokusamo da budemo bolji ljudi, da ne otezavamo drugima njihove zivote, jer je stvarno mracno doba u svetu i mnogo je izgubljenih ljudi koji ne znaju gde ce i sta ce.
Bolji sam i prema roditeljima; bio sam u fazonu za vreme tripa da iako posle smrti nema zivota i ovaj zivot nema smisla, barem da se vodim nekim zakonima biologije i da budem dobar prema nosiocima mojih gena, tj ja njihovih.
Cesto se i zaplacem, onako bezveze, uglavnom zbog ne sigurnosti cemu ovaj zivot i sta mi ovde glumimo ali i zbog nekih gluposti, sto ranije svakako nisam radio.
Imam osecaj kao da mi se vrati mali delic psilocibinskog tripa kad se naduvam, vise uzivam nego ranije, ali sam takodje shvatio da sam previse konzumirao vutru i da je u toj kolicini vec pogubna za mene, upadam u previse nepotrebnih misli i pocinju da me muce bezvezne stvari; zbog toga sam je i smanjio, iako mi se micka posle napornog dana, da srolam jednu i u basti uz kafu uzivam u to jos malo sunca, a i sta da radim sa tolikom vutrom?!(prosla sezona je bila rodna)
Posle tog tripa od 5 g sam jos jednom kusao ono sto mi je ostalo(oko 2 g) i vala fino me je uradilo, slabije nego onaj put ali sam definitivno osetio, a doza je bila jako prijatnija nego 5 mica.
Sada mi je zao sto nemam jos, voleo bi da skuvam caj svakome koga znam, ali nemam vise, a ponovni uzgoj mi sada izgleda toliko komplikovano da se mozda vise necu ni upustati u tako nesto.
I ovih 10 g sto sam dobio je mogu da kazem zesci user.
Jos jedna dobra stvar je sto sam mnogo opusteniji u sparingu( kick box), ranije sam oklevao sa udarcima da ne bi povredio sparing partnera iako je to tesko, a sada pustam ruke i noge, jer koj kurac gubim vreme trenirajuci ako ne treniram kako treba, i zapravo sam poceo da uzivam u nedeljnoj mlatnjavi sa kumom koja nas zblizava.
Imam problem sa iznosenjem onim sto mi je na umu, sto da ne bi "uvredio'' coveka, sto zbog straha od osude, mada su pecurke malo i doprinele u borbi protiv ovoga.
Ne kazem da treba da ispljujemo nesto sto nam se ne svidja, ali ne sme da se cuti jer me to razara iznutra, a to ne zelim.
Cak mi se dobar drugar nadrkao zbog mojih zamerki koje nisu bile napadne vec su bile za njegovo dobro, al sta sad, shvatice valjda, a i da ne, sta da radim...
Nisam siguran cemu ovaj text, mozda je samo neki vid ispovesti i deljenja muke jer tako postaje laksa iako sumljam u to, ali eto, ovo su neke od stvari koje mi padaju na pamet trenutno, iako ih je jos dosta, ali zbog mog nedostatka izrazavanja, ne znam ni koliko bi ste shvatili sta hocu da kazem, kao sto vec verujem da je slucaj.
Ljudski um je prejaka masina i samo treba da se odrzava i usmerava na prave stvari i uz disciplinu je sve moguce.
Hvala i prijatno.
Kako su velicanstvena dela Tvoja Gospode, sve si premudroscu stvorio.
Re: Moj toboze dnevnik
I onda kako to da si prije mislio da nema zivota poslije smrti, a sad zelis spasiti dusu, sto se promijenilo?
I ja sam imao slicna isksutva, iskreno vjerujem da su pecurke nevjerojatno mocno sredstvo iscjeljenja. I kad ih uzmem uvijek budem bolja osoba, jednostavno sam više prizemljen, zahvalan, svjestan prolaznosti itd. Kad sam dugo bez psihodelika uvijek me opere ego trip.
Nije uopce kompliciran uzgoj pogotovo sad kad imas iskustva. Dosta si se potrudio i dosta je toga propalo, ali sad bar imas isksutva tako da ne kreces od pocetne tocke. Mogu ti poslat neke yt kanale ako oces, neka videa sam i skidao jer znam da nicu kanale.
Evo bio je odlican ovaj kanal the astro way, bas je imao mocna videa, ali su mu maknuli više puta kanal, ovo mu je instagram:
https://www.instagram.com/the.astro.way/?hl=hr
Ja sam skinuo neka videa njegova pa ako te zanima mogu poslati.
Ne treba na to gledati na nacin kao da je tesko to, vec je bitno biti redovit i napravit "diverzifikaciju portfolia", znaci samo eksperimentiraj i ne stavljaj sva jaja u istu košaru. Kao što je neko rekao sa shroomery, ako svaki vikend radiš nešto malo posla oko gljiva, u budućnosti ćeš imati svaki tjedan urod
I ja sam imao slicna isksutva, iskreno vjerujem da su pecurke nevjerojatno mocno sredstvo iscjeljenja. I kad ih uzmem uvijek budem bolja osoba, jednostavno sam više prizemljen, zahvalan, svjestan prolaznosti itd. Kad sam dugo bez psihodelika uvijek me opere ego trip.
Nije uopce kompliciran uzgoj pogotovo sad kad imas iskustva. Dosta si se potrudio i dosta je toga propalo, ali sad bar imas isksutva tako da ne kreces od pocetne tocke. Mogu ti poslat neke yt kanale ako oces, neka videa sam i skidao jer znam da nicu kanale.
Evo bio je odlican ovaj kanal the astro way, bas je imao mocna videa, ali su mu maknuli više puta kanal, ovo mu je instagram:
https://www.instagram.com/the.astro.way/?hl=hr
Ja sam skinuo neka videa njegova pa ako te zanima mogu poslati.
Ne treba na to gledati na nacin kao da je tesko to, vec je bitno biti redovit i napravit "diverzifikaciju portfolia", znaci samo eksperimentiraj i ne stavljaj sva jaja u istu košaru. Kao što je neko rekao sa shroomery, ako svaki vikend radiš nešto malo posla oko gljiva, u budućnosti ćeš imati svaki tjedan urod