Svetlost i gljive

[storm.raver]

Veliki broj gljiva ima fotoreceptore što znači da su fotosenzitivne, odnosno svetlost ima određeni uticaj na njihov metabolizam. Bilo da je svetlost okidač za formiranje pinova, ili utiče na procese kao što su sinteza alkaloida, bitno je uzeti ovaj faktor u obzir pri uzgoju.

Kada je u pitanju vrsta Psilocybe cubensis, koja se najčešće gaji u našim krajevima od strane strastvenih entuzijasta i psihonauta, eksperimentalno je utvrđeno da je optimalna količina svetlosti za formiranje primordija i razvijanje plodova između 500 - 1000 luxa. S obzirom da ova vrsta potiče iz subtropskog pojasa gde je otprilike režim dana i noći 12 - 12, preporučuje se imitirati taj režim u uzgoju. Takođe u regijama gde P. cubensis raste ima jako puno kiše i oblaka, tako da nije dobra ideja držati gljive izložene direktno suncu.

Da bismo shvatili kako ostvariti ovo osvetljenje potrebno je razumeti šta su one vrednosti koje proizvođači navode na sijalicama.

Vat (W) predstavlja mernu jedinicu za snagu, tj za snagu potrebnu za rad uređaja kao što je sijalica. Ako imamo sijalicu od 100W i ona je uključena 10 sati, potrošiće 1000 vat-časova, tj. 1KWh električne energije. Iz ovoga se može zaključiti da broj vati na nekoj sijalici ne govori apsolutno ništa o tome koje osvetljenje ta sijalica daje.

Postoji druga fizička veličina od većeg značaja a to je lumen. Lumen ili luminozni intenzitet se definiše kao ukupan luminozni fluks emitovan od svetlosnog izvora luminoznog intenziteta od 1 kandele na uglu od 1 steradijana.

Dakle, prilikom procene koliko određena sijalica daje svetla najpreciznije je pogledati oznaku u lumenima. Ova oznaka se kod naših proizvoda može naći pod oznakom Radni flux, gde je navedeno koliko dati uređaj emituje lumena po vatu ili lumena ukupno.

A šta sa oznakama na sijalicama 4500K ili 6000K i sl ?
Ovde je stvar boje svetlosti, tj percepcije, bilo da su lumeni isti ili različiti. Sijalice koje emituju hladniju boju svetlosti (4500-6000K) izgledaju svetlije od sijalica koje emituju topliju boju svetlosti (2700-3000K). U principu amplituda elektromagnetnog zračenja nije ista kod 2000K i 6000K, veća je u drugom slučaju, tako da više kelvinaže svetlosti izgledaju vizuelno svetlije, a da li nose više energije za gljivu - odgovor je ne.

Fejs off je postavio interesantno pitanje - kako udaljenost izvora svetlosti utiče na osvetljenost supstrata, a uzimajući u obzir potrebe gljive za svetlošću ?

Firmusu se ovo pitanje ne bi svidelo jer da bi se ovo rešilo mora se razmišljati u sfernim koordinatama, nikako u ravnim, mada na kraju će se izvrši aproksimacija pri merenju.

Bitno je razmišljati u pogledu fizičke veličine kao što je osvetljenost. Ta veličina se izvodi pomoću lumena koji sam prethodno objasnio. Ukoliko imamo 1 lumen svetlosnog intenziteta na 1 kvadratnom metru, to je osvetljenost od 1 lux.

Izvor svetlosti (npr sijalica) emituje energiju u svim pravcima simultano, međutim, određena količina svetlosti će slabije osvetliti prostor ako je raspoređena na većoj površini. Količina emitovane energije u datom konusu svetlosti je lumen, ali u zavisnosti od površine na koju padne, osvetljenje je drugačije. Kako se udaljujemo od izvora svetlosti opada prateći inverzno kvadratni trend.

Dakle, uzimajući u obzir da svetlosna radijacija od izvora mora biti jednaka u svim pravcima, da je površina sfere 4R^2π, da u sferi ima 4π steradijana, a na deklaraciji sijalice piše luminaža na jednom steradijanu, možemo odrediti luminažu na željenoj površini jer je proporcionalni odnos između luminaža isti kao između respektivnih površina:
I = (Id * A)/ R^2
...gde je I luminaža konusa nad našom površinom, A je površina na kojoj gajimo drogu, R je radijus imaginarne sfere odnosno udaljenost svetlosnog izvora, a Id je deklarisana luminaža sijalice.

Eksperimentalno je utvrđeno da za formiranje primordija treba minimum 500 luxa tako da se ceo proračun može svesti na :
R = √ (Id/500)

ili maksimum 1000 luxa:
R = √ (Id/1000)

* Id - luminaža deklarisana na sijalici
* R - udaljenost sijalice od supstrata
* S obzirom da nije moguće izmeriti radijus sfere u euklidovom uzgoju na ravnoj ploči, sfernu zakrivljenost ćemo zanemariti tako da izračunata distanca između supstrata i sijalice neka bude pravolinijska. Neće biti proračun 100% tačan, ali 99.5% hoće.

* Proračun: media/images4/1646818504.jpg

TLDR:
Preporučena udaljenost sijalice od supstrata (R) kreće se u granicama između luminaže deklarisanoj na sijalici (Id) podeljene sa 500 i podeljene sa 1000, a pre toga je koren.
Mislim da nisam sjebao ništa u proračunu ali updejtovaću ako jesam.

[Firmus]

Svaka čast za post, dobro je da ima tu na forumu ljudi koje zanima znanost. Dobro je da imam ovu formulu ako mi zatreba, ali me već vata nekako panika oko cijele ove krize i osjećam da će bit svakakvih sranja. Imamo toliko znanja kao vrsta, stvorili smo razna čudesa i svu tu naprednu tehnologiju, pa opet u konačnici nismo povećali sreću ljudi, samo smo stvorili još više problema.

[storm.raver]

Računajući sad razne mogućnosti, mislim da nije ništa pogrešno sa proračunom, osim ove pretpostavke da mora za cubensis da bude luxaža između 500 i 1000. Ne znam ni gde sam to pročitao, ali navodno je utvrđeno eksperimentalno. Ali se ne uklapa baš, u moje iskustvo. Znači ona led sijalica od 15w 1000 lumena tipa ispade može najdalje da bude 1.4m od supstrata....Definitivno sam ih držao i dalje, i definitivno su šljakale.

Mislim da je neko pojebao potrebe za svetlom. Treba svako ovde ko se seća koje sijalice je koristio, a pri tome imao uspešne uzgoje, da napiše ovde lumene sa sijalice i koliko ih je daleko držao od supstrata, pa da pokušamo proračun u drugu stranu, da utvrdimo realniiju minimalnu osvetljenost za potrebu gljive. Mislim da je možda minimum zapravo oko 100 luksa.

[faceOff]

Da vidim jel sam shvatio

1 steradijan na površini sfere radijusa 1m omeđuje površinu od 1m2, odnosno površina na sferi je kvadrat radijusa sfere
Oznaka na žarulji 1200 lumena znači da na udaljenosti od 1m od žarulje, 1m2 je osvjetljen sa 1200 lumena
P = r2 π
r =√P/π
r = 0.564
Kružnica osvjetljene površine od 1m2 ima radijus od 0.564m

Ako hoću 300 lumena po m2, to znači da osvjetljena površina treba biti 4x veća
4 = r2 π
r = 1.128m

Ako se radijus povećao 2x, proporcionalno se mora povećati i udaljenost svjetla.
Sa 1m na 2m

Tvoja formula je upravo to.
R = √ (1200/300)
R = 2
Površina na sferi treba biti 4x veća, a taj omjer se dobije omjerom lumena i željenih lumena.

Edit.
Jebote koji sam ja matemagičar

Znači odnos udaljenosti i površine je u relacijama kvadrat korjen
Na 3m udaljenosti površina koju steradijan omeđuje je 9x. Znači da je intenzitet svjetla za veličinu kvadrata manji, tj, u mom slučaju 1200/9

[storm.raver]

Da, to je to

Samo ću ispraviti ovo radi jasnoće, u suštini je OK i znam šta si mislio, ali da budemo do kraja korektni što se tiče terminologije i da ne zbunjujemo buduće čitaoce:

Kružnica Sfera osvjetljene površine od 1m2 ima radijus od 0.564m
...
Ako se radijus povećao 2x, proporcionalno se mora povećati i udaljenost svjetla.
Radijus sfere i udaljenost svetlosnog izvora je ista stvar
...
Površina na sferi treba biti 4x veća, a taj omjer se dobije omjerom lumena deklarisanih na sijalici i željenih lumena po metru kvadratnom [lux] .

Dodao bih još nešto na prethodno što sam već napisao, a vezano za aproksimaciju, radijus ne možemo tačno izmeriti bez obzira što površinu možemo projektovati na ravan. Mi merimo udaljenost jedne tačke, a ona bi propala u zemlju kada bi se naša površina sferno zakrivila. Tj osvetljena površ prema definiciji lumena ima zakrivljenost, nalazi se na imaginarnoj sferi, i prema tome radijus ne možemo izmeriti 100% tačno jer površina supstrata leži ravno na zemlji. Sledeće slike ilustruju zašto mislim to, a na obe se još može videti inverzno kvadratni trend opadanja osvetljenja sa distancom:

[storm.raver]

Znači odnos udaljenosti i površine je u relacijama kvadrat korjen
Na 3m udaljenosti površina koju steradijan omeđuje je 9x. Znači da je intenzitet svjetla za veličinu kvadrata manji, tj, u mom slučaju 1200/9

Da, u papiru što sam attachovao u prvom postu vidi se pre nego što sam stavio pod koren: L = I / R^2. U zavisnosti u kom pravcu razmišljaš, tj šta je zadato a šta se traži, razmišljaće se u kvadratu ili u korenu.
S obzirom da luminažu sijalice znamo, a pretpostavka je da znamo i neophodno osvetljenje, može se dati odgovor na tvoje pitanje kako distanca figurira, a ona je zapisana u korenu prethodne dve veličine.

Takođe malopre sam postovao i slike koje ilustruju inverzno kvadratni trend opadanja osvetljenja sa distancom, ali verujem da razumeš i bez slike.

Uglavnom mislim da je zapravo pravo pitanje koliko minimalno osvetljenja cubensisu treba da bi se pravilno razvio...Imam neke reference između 500 - 1000 luxa ali nisam siguran da je to tačno.

[faceOff]

Ako hoću 300 lumena po m2, to znači da osvjetljena površina treba biti 4x veća
4 = r2 π
r = 1.128m

Ako se radijus povećao 2x, proporcionalno se mora povećati i udaljenost svjetla.
Sa 1m na 2m

Je nejasno...
Ma ovo sam projicirao na stvarnu situaciju u sobi i zato sam rekao kružnica.
Imam svjetlo koje daje 1200 lumena na površini od 1m2 na udaljenosti 1m. Tih 1m2 osvjetljene površine je omeđen kružnicom. Radijus te osvjetljene površine od 1m2 je 0.56. I ako taj radijus od 0.56 povećam 2x,, u istim proporcijama se povećava udaljenost od svjetla... bla bla

Uglavnom, jebeno sam pretjerao sa svjetlom.
Jel moguće da radi toga imam manje plodove?

[storm.raver]

Da da, ok razumem, izvini moja greška, mislio sam da govorimo o radijusu imaginarne svetlosne sfere (drugim rečima daljini sijalice od supstrata) koji ja označavam sa R, dok ti govoriš o radijusu projekcije (kružnice) i označavaš ga kao r.
Ti daljinu nisi eksplicitno označio ni jednim slovom.

Uglavnom, jebeno sam pretjerao sa svjetlom.
Jel moguće da radi toga imam manje plodove?

Ne znam, ali čisto sumnjam. Biće da je nešto drugo.