The Majka

Da li je moguce i da li neko zna za ovu pojavu?
Cesto, jako jako cesto mi se neke situacije desavaju koje sam sanjao i siguran sam da sam ih sanjao, nije onaj trip dezavua nego bas se secam tog sna i to po 5-10 sekundi traje situacija bas onakva kakva mi je bila u snu.

Zna se dogoditi da informacija ili neki detalj zaluta u kratkoročnu memoriju, ako se ne varam, pa čovjek stekne dojam da je sanjao tu situaciju...tako nešto, valjda.

Ali da, u svakom slučaju kužim šta govoriš, meni se već masu puta dogodilo da se zateknem u trenutku koji je identičan nekom snu kojeg se teže sjetim, ili se sjetim u nekom drugom stanju...
Uvijek se zapitam...

Ne, ne desava mi se sa ljudima koje redovno vidjam, vec i sa ljudima koje bas bas povremeno vidim a od skoro ih znam, ili zapadnem u neku konverzaciju na poslu o nekom problemu a vec sam sanjao da sam imao takav isti problem i da sam ja bas tu sedeo a moj sagovornik tu gde sedi. Ili recimo koleginica mi nesto prica ja je gledam i znam da sam to sanjao i da je tu isto ona stajala i tako me gleadla i znam da mi je to isto objasnjavala samo ne mogu da se setim tacno konverzacije.
Sve cesce i cesce, desi mi se ponekad i 2-3 puta dnevno!

sve je moguče osim drvene peci,i meni se to dogada and I love it,prorčki snovi...stvarni su i moguci,treba samo to njegovat i vjezbat...

Sve je moguce

nego htjedoh podijeliti da mi se nedavno desilo nešto slično
Sjedio sam na poslu i gledao neke TED talks (petak je bio i kraj r vremena hehe da ne ispadne da ne radim nis) i onda sam krenuo onako sanjariti (daydreaming) neznam pravu riječ, uglavnom gledao sam to (TED) ali bio sam odsutan jer sam zamišljao neš drugo u glavi. Došla mi je slika nekog starijeg djeda sa štapom koji se približavao zebri i onda sam krenuo nadograđivati tu sliku ili je to samo od sebe išlo tako nisam sada siguran. Uglavnom zamislio sam da djed pomalo nesigurno dolazi do zebre, ima jako spor hod (jer je sa štapom) ja sam dolazio iz suprotnog smjera i bio sam već na pola zebre, kada sam došao do njega stao sam i vratio sam se s njim njegovim tempom i smjerom i to je bilo to.
Eh sad ono što je meni bilo zanimljivo, nakon sat- dva izlazim s posla i dolazim do zebre, prelazim zebru i vidim starijeg djeda sa štapom gleda u mene (razlika je bila samo što je djed kasnio malo, jedno 10metara je bio udaljeniji nego što je trebao biti pa sam ga trebao sačekati), a ja idiot ne stanem i ne okrenem se da prođem s njim . Znam da se vama ne čini neš posebnim, ali taj neki osjećaj koji je pratio sve to i krivnja nakon, meni su se činila ne slučajnim.