Neobjasnjivo stanje

[dr.manijak]

Ovako, da krenem, nemam pojma da li ce me neko pohvatati ili ista razumeti, i ja sam malo pogubljen sta mi se desilo jutros, jer i ja nisam siguran sta je bilo.
Nikakve psihoaktivne supstance nisam radio vise od 5 meseci sigurno!!
Popio sam par casi vina vece pre ovog dogadjaja.

Oko 10h jutros, devojka ustaje i odlazi na posao, dok sam je polu budan pozdravio, cujem kevu kako u susednoj prostoriji stavlja ves u masinu za pranje, malo se jos motam po krevetu i zaspim.
Nakon nekog izvesnog vremena, budim se u krevetu okrenut ka zidu, i gledam u zid otvorenih ociju, svestan da sam budan, ali kao da moj unutrasnji duh nije sasvim u mom telu vec da sam milimetar razdvojen od njega (ne znam kako drugacije opisati osecaj). Svestan da sam u malo cudnom stanju gledam oko sebe ali nemogu sasvim lepo da gledam tj da pomeram oci na sve strane vec milimetarski bas jedva da mogu da pogledam nesto sa strane sem onog u sta sam gledao kad sam otvorio oci. Od jednom osecam kako me neko pesnicama masira po ledjima, i cujem kevu kako je u kupatilu i opet se nesto bakce oko ves masine. Pomisljam da me devojka masira, vec sekund kasnije shvatam da je ona otisla na posao i da sam se ja tek posle toga probudio. Pokusavam da se okrenem ali nemogu da pomerim glavu, nemogu da se okrenem, pomislih da sam ukocio vrat zbog nelagodnog spavanja. Pokusavam da pomerim ruku ali nemoguce je, dajem naredbu sebi da je pomerim ali kao da ruka nece da slusa, nema ni makca, tu me je vec uhvatio mali strah od cele situacije, pokusavam da pozovem kevu da dodje, ali nemogu da izustim nista, kao da je moja psiha odvojena od tela, tj dajem naredbu telu da se pomeri ali je nemoguce, (sve vreme osecam masiranje na ledjima).
Od jednom valjda zaspim ili sta vec (razmak izmedju stanja u kome sam bio i totalnog budjenja)
Budim se uplasen u istoj pozi u kojoj sam bio pre koji minut "paralizovan".
Keva je i dalje u wc-u, pokusavam da pomerim ruku i uspeva mi, lezeci u krevetu razmisljam da li je pametno da ustanem iz kreveta ili da nastavim da spavam (jako sam bio umoran).
Pomislih ma to je samo bio trip, nastavicu ja da spavam.
Kako sam zatvorio oci, utonuo sam u san i onda onaj trip koji uvek imam kad legnem da spavam umoran (izvrnem nogu na stepeniku) i trgnem se. Ponovo u istoj pozi, osecam kako mi je duh odvojen od tela ponovo, osecam masiranje na ledjima sada nesto jace, pokusavam oci da omerim u drugom pravcu nemoguce je, ruku nemogu da pomerim. Zastrasujuce!
Osecaj je kao da sam u svom telu ali sam iznad njega, tj znam da moje ruke pripadaju meni ali nemogu da ih pomerim, ali pored toga svega osecam sa kao da sam odvojen od kosti i mesa, ali sam ipak tu u njima.
Sasvim svestan, sta mi se desava, gde sam i ko sam, sta mogu i sta ne, krecem da se odvajam od svog tela duhom, osecam kako ja ostajem da lezim a jedan deo mene se odvaja i nalazi se vec van mene.
Pokusavam da pozovem kevu u pomoc ali nemam moc govora.
Pomislih "Da to je to, umirem definitivno"
A onda cujem zenski glas koj ime je masirao kako kaze "ostani jos ovde potreban si mi", i osetim svoj duh kako se vraca u mene. Nakon toga je prekid filma, samo se secam da sam se kasnije probudio jer mi je zvonio telefon.

Sasvim neverovatno stanje, nazalost ovde mozemo samo da se kuckamo slovima, pa ne mogu rukama i nogama da vam opisem u kom sam se stanju nalazio.


I dalje se pitam sta je bilo?
Neki kazu ma samo si sanjao, NISAM, jer znam da sam bio u svesnom stanju dok se sve to dogadjalo.

[Zeleni Palac]

Meni to zvuci kao paraliza sna. Probudio si se ali ne potpuno. To se meni znalo par put dogodit. Probudim se, potpuno svjestan, ali onda skuzim da sam paraliziran i pocne me panika hvatat. Hvala bogu ubrzo nakon tog zaspem pa dalje normalno...

[Svilaja]

Defitinitivno paraliza. Da ne ponavljam, evo moj post u spojleru.

► Prikaži “Spoiler”

To ti se zove paraliza spavanja iliti "Sleep Paralysis", a ovo sve iz snova ti nisu snovi nego ulazak u snove, hipnagogičke halucinacije. Svaku noć kada idemo spavat dogodi se paraliza spavanja kako nebi u snu hodali, odnosno to je neka vrsta prirodne obrane protiv lutanja u snu. Jedina razlika između tebe i bilo kog drugog je to šta si ti bio svjestan tog stanja paralize. E sad, mozak postaje svjestan da tijelo ne odgovara njegovim željama i pokušava sam sebe ubaciti u san. Fora dolazi kad se samo prepustiš (samo znaj da je paraliza prirodna i bezopasna), prvo te peru svakakve brije sve puno svjetla, letiš ali nemaš tijelo, najsavršenija muzika i nakon nekog vremena uđeš u lucidni san.. Ili u puno mojih iskustava samo se probudiš.

Imaš na internetu negdje dobar guide o tome kako inducirati sleep paralysis i time postići lucidni san ili OOBE, neću tu reklamu stavljat.. Ako želiš izać iz paralize samo probaj promijenit disanje, onda će tijelo skužit da je mozak budan i tijelo će se probudit.

[Beyond Le Fov]

hehe zar i ti manijak, fakat zanimljivo, valjda je to bio dan masovne paralize

[Svilaja]

Negdje sam čitao da dosta ljudi na isti dan doživi svjesnu paralizu spavanja, oni su to povezali sa kolektivnom svjesti i blizinom mjeseca (mjesec zbog svoje težine ima sam svoju gravitaciju te što je nama bliži to mi više osjećamo tu gravitaciju, i ta promjena uzrokuje promjenu svjesnosti). Da bar mogu nać taj članak..

[dr.manijak]

hehe zar i ti manijak, fakat zanimljivo, valjda je to bio dan masovne paralize

A cak nikad nisam ni citao o paralizi u snu, ovo sto sam napisao je bilo bas onako laicki sto se kaze.
Verovatno da sam ranije citao o paralizi, post bi bio drugaciji.
Drago mi je sto sam prvo doziveo a tek cu sad procitati o cemu se radi.

[MimosaHostilis]

@ dr.manijak

Brate, ovaj prvi slucaj si doziveo paralizu sna, a posle toga si doziveo etericnu projekciju, kada si se odvojio od tela, samo nisi u potpunosti doziveo etericnu projekciju. Pazi, ja kad sam prvi put doziveo etericnu projekciju bio sam u isto vreme uplasen i fasciniran, neverovatan dogadjaj. Inace imam dosta iskustva i sa astralnom projekcijom, kao i sa lucidnim snovima. Ljudi imaju obicaj da misle da astralna i etericna projekcija imaju isto znacenje, ali se ustvari veoma razlikuju, a vecina misli da je astralna projakcija jedna vrsta lucidnog sna, iako ja mislim drugacije, o ovome bi se jos i dalo diskutovati.
Imam iskustva i sa prekognitivnim snovima, mada ne znam da li o tome i vredi da pisem na forumu, s obzirom da ljudi uglavnom ne veruju u takve stvari, meni je dovoljno da ja znam kakvi su to snovi bili.

Inace, nisam jos nikad probao nijednu psihodelicnu supstancu, ali intenzivno citam i ucim o njima u poslednje vreme. Iz onoga sto sam procitao, najvise me interesuju DMT i Meskalin, ali cu verovatno prvo da probam Salviu Divinorum, posto je dosta jeftinija i lakse se nabavlja.

Nemam sad vremena, ali ispricacu ti (odnosno napisati ovde) svoje dozivljaje na ovu temu drugom prilikom.

Pozz.

[Namaste]

ja bih reko da je u pitanju bio neki momenat lecenja s obzirom na masazu no moze biti i paraliza, ili cak oba.. jedno je sigurno, glas koji si cuo je Gaia, svi joj jos trebamo ovde, zato i jesmo tu. Mi smo njeni agenti, a psihodelici i snovi (sto bi ja stavio u 1 kategoriju) nacin da zadjemo u njene dublje hodnike gde mozemo lakse komunicirati s njom, kako bi se podsetili svog "zadatka". trebao si se samo prepustiti, ko zna sta bi saznao

[Clipssy]

Spontana Astralna Projekcija.

[sanja.]

Ćao.. nadam se da ces videti ovo!
Pohvatala sam te, i u potpunosti te razumem jer sam i sama dozivela isto.. Smatram da je to sve uzrokovano umorom i stresom.. Posto sam u vreme toga bila jako nervozna i u nekoj takoreći depresiji (dešavalo mi se to svako vece).
Prvo je pocelo tako sto sam kao i ti bila svesna svega, ali nisam mogla da se pomerim niti rec da izustim iako sam se jaaako trudila, jednostavno nisam mogla.. Posle par noci sam naučila i kako da se probudim.. bilo je tesko i bolno, ali uspela sam na kraju..
Pored toga, ja sam bukvalno letela po sobi, dok sam gledala sebe kako spavam... Isto tako sam se uplašila da umirem (osecala sam da mi se dusa odvaja od tela) i mislila sam da se nikada nece vratiti nazad jer je sve vreme isla gore iako sam se ja trudila da je vratim nazad u telo.
Bilo je odvratno, nisam smela nocu da legnem u krevet jer sam se plasila da se necu probuditi... Jedno vece sam ulozila napor kada sam bila u vazduhu i uspela sam da kontrolisem sebe... Sve je do mozga, zamislim sebe pored prozora, letim tamo, odem do vrata, ormana, pa sam tako uspela da se vratim i u svoje telo...
Posle tog mog uspesnog vracanja nazad u meni je i dalje postojao neki strah da se necu vratiti, ali sam nekako volela da letim po sobi..
Par dana sam još letela i to je prestalo..
Naravno moram da napomene da se nisam ni drogirala niti sam pila alkohol... Ni dan danas, a proslo je oko 2 meseca od toga, ne mogu da objasnim to stanje, ne mogu da objasnim kako ni zašto... Svako kome sam ispricala o tome posmislio je da sam skrenula. Drago mi je sto sam naišla na bekog kome se dogodilo slicno, znam da nisam sama Cao!