Pivo kroz Istoriju Historiju i Povijest

Mmmmmm...što se to u kuhinji sprema?
dr.manijak
rank14
Postovi: 1721
Pridružen/a: 05.04.2010, 21:15
Zahvalio/a: 101 put
Prim. zahvala: 232 puta

Pivo kroz Istoriju Historiju i Povijest

PostPostao/la dr.manijak » 19.04.2013, 14:07

Pivo – taj čarobni napitak, kao čudesni izum ljudskog
i kao dar prirode, harmoničnog ukusa, kontroverznih osobina:
iako je gorko – ipak sladi, iako je hladno – ipak greje, to je piće
za tugu i veselje, to je tečnost, a to je i hleb.
Blago svakodnevnog života – za osveženje, da prekrati vreme, pratilac dobrog raspoloženja i izvor počinka.
Piju ga zdravi da nadoknade snagu,
a bolesni da olakšaju svoj bol.
Traže ga žeđni da ugase žed, a traže ga i oni koji nisu žedni, da steknu želju za pićem.
Piju ga gladni da se zasite, a siti da pospeše apetit.
Kada je toplo pivom se osvežavaju, kada je hladno, pivo ih zagreva.
Uzbuđeni piju da bi se smirili, a smireni piju da bi se uzbudili.
Ako je neko popio mnogo oštrog i ljutog napitka, pivo mu pomaže,
jer je najbolje sredstvo za razblaživanje; ako je pak neko popio malo, pivom
želi da nadoknadi sve propušteno.
Stari ga piju da ih pivo podmladi, a mladi da u očima starijih steknu značaj.
Ako ne možete zaspati, popijte pivo jer ono uspavljuje.
Ako ste sanjivi, popijte pivo – rasaniće vas.
To je hrana – mana koja zadovoljava svaki ukus.

Pivo je alkoholno pice koje se pravi od kvasca, hmelja, jecma i vode. Ubraja se u slabija alkoholna pica, sa 3 – 13 procenata alkohola. Jedno od najstarijih pica koje se koristilo još ustarom Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu.

[img]http://www.trcanje.rs/wp-content/uploads/2012/07/beer1.jpg[/img]

Istorija piva
Prvi pisani tragovi o spravljanju piva su ostali ocuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i poticu od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora.
Tokom 1985. ekipa Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od Hebridskih ostrva, posudu od terakote iz neolitskog doba s nepoznatim sastojcima. Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo koje se pravilo od zobi, jecma, meda i paprati. Ovo pice, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se vec u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz jecma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i zacine: mirodiju i med. Današnji glavni sastojak hmelj poceo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih podrucja pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani.
Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domacinstvu još 7.000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili jecmeni šecer i pšenicu. I u sumersko-vavilonskom epu o Gilgamešu se pominje pivo.[1] Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grcku i druge zemlje. Egipcani su znali da prave pivo vec 2.000 godina p. n. e. Artefakti pronadeni u grobnicama pokazuju da je u starom Egiptu proizvodnja piva bila ne samo dobro razvijena, vec i komercijalizovana. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potice baš iz Egipta, 3.400 godina p. n. e.[1] Grci su, primajuci civilizaciju od Egipcana, naucili i veštinu proizvodnje piva, a za njima i Rimljani i onda ostale evropske zemlje. Na evropski kontinent pivo je preneto dolaskom keltskih plemena iz Azije, negde oko 1.000 godina p. n. e. U tim vremenima pivo je pravljeno iz šecera, ali bez hmelja, tako da je dobijen proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavane razlicite trave – pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja predstavlja važno otkrice i cini osnovu savremene tehnologije piva. Hmelj se prvi put poceo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Rec pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde izmedu šestog i sedmog veka, u vreme kad se pivu pri varenju poceo dodavati hmelj. U srednjem veku proizvodnjom pive bavili su se kaluderi. Kaluderi su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj – iz „medicinskih“ razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno „hrišcanskim lekovitim napitkom“, da bi se ukljucilo u kaludersku hranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.
Usavršavanje parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva, kao i pronalazak mašine za hladenje. Zahvaljujuci najvažnijim naucno-tehnickim dostignucima u 19. veku, stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeca u velike fabrike piva. Najveci proizvodaci su Nemacka, Velika Britanija, SAD, zatim Ceška, Belgija i Irska.


Pivo u zakonu
Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita, vrsti kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 – 1686. p. n. e.) kaže: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“. U zakonu još stoji: „Ako ne naplacuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toci loše pice, treba biti pozvana na odgovornost i bacena u vodu. U pivnici žena može biti tociteljica, ali u pivnicu ne sme doci kao gošca. Žena koja ide u krcmu da u njoj pije, ima da se spali.“
Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žed, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopaci kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizicke poslove dve do tri litre.
[uredi]Predanje
Postoji prica koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tecnost. Ukus ove tecnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru.
Teorije
Prema mišljenju nekih naucnika, pivo je uticalo na prekid nomadskog života ljudi. Otkricem piva, bilo je potrebno da se gaji žito, što ne bi bilo moguce uz neprekidne seobe. Ovi dogadaji se vezuju za same pocetke ljudske vrste.

Evo i neke zanimljivosti o pivu

1. “Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bendžamin Frenklin.
2. Zitologija je nauka o pivu i proizvodnji piva, uključujući i ulogu koju pojedini sastojci imaju u proizvodnji.
3. Najstariji pisani zapis o proizvodnji piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj ploči u obliku pesme.
4. Najstarija reklama za pivo ima velike sličnosti s današnjim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje ženu velikih grudi koja drži dva pehara i tvrdi: “Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem lava”.
5. Prvi profesionalni pivari bile su – žene.
6. Biljka hmelj koja se nalazi u pivu je iz iste porodice kao i marihuana.
7. Prvi pijani vozač zabeležen je još u staroegipatskoj mitologiji. Legenda govori o kočijašu koji je pijan pregazio sluškinju boginje Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Njegovo telo je tamo ostavljeno dok ga nisu dovršili lešinari.
8. Kada su britanski pivari odlučli da prodaju pivo Indijcima, otkrili su da se isto kvarilo tokom puta. Tako su dodavali dodatan alkohol koji pomaže očuvanju i nastalo je posebno Indijsko svetlo pivo.

[img]http://www.volimpivo.com/wp-content/uploads/2012/10/volim_pivo-300x235.jpg[/img]

9. Postoji više od 400 vrsta piva, a najviše registrovanih marki ima Belgija.
10. Cenosillicaphobia (Kenosilikafobija) je strah od prazne pivske čaše.
11. Najskuplje pivo je “Vielle Bon Secours”. Boca košta oko 1000 dolara a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.
12. Plug, točak i navodnjavanje izumljeni su kako bi porasla proizvodnja piva.
13. Devojčice od 8 do 10 godina za vreme starih Inka žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople vode, od čega bi nakon par nedelja nastalo pivo.
14. Najstarija pivara je “Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” kraj Minhena, osnovana 1040. godine.
15. Pivo sadrži sve minerale koji su nam potrebni za preživljavanje. U srednjem veku čak su i deca pila pivo kako bi preživela glad.
16. Studija objavljena u čaopisu “New England Journal of Medicine” otkrila da je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga.

[img]http://www.naxi.rs/media/images/o/Zabava-pivo-kao-uzitak.jpg[/img]

17. Isto tako, svaka flaša piva smanjuje mogućnost nastanka bubrežnog kamenca za četrdeset posto.
18. Pivo štiti kosti i poboljšava apsorpciju kalcijuma.
19. Proizvodnja piva je nekada smatrana izuzetno važnim i časnim poslom za žene, a u Peruu, samo su najlepše i najuticajnije žene mogle biti izabrane za tu poziciju.
20. U 19. veku dojilje su morale dnevno da popiju barem sedam krigli piva jer se smatralo kako je dobro za mleko.
21. U antičkom Egiptu postojao zakon je koji je muškarcima branio prozivodnju i prodaju piva.
22. Isto tako, vavilonske žene mogle su da bidu utopljene ako bi poslužile loše pivo.
23. Najviše piva po stanovniku popije se u Češkoj, a slede Kina i SAD.
24. Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izrađivale su ih pivare kao “pivo za poneti”.


Neki od najboljih pivskih festivala

PINT Bokbier Festival, Amsterdam
Ukoliko želite da uživate u jakom pivu i živoj muzici na severu Evrope, posetite amsterdamski pivski festival. Tzv. Bokbier nešto je tamnija i teža vrsta piva sa šest do devet posto alkohola, slična aromatičnim belgijskim i nemačkim penušavim napicima. Većina holandskih pivnica poput Heinekena ili Amstela za ovo dešavanje napravi bar po jednu vrstu ‘bokbiera’.
Pivski festival Blumenau, Brazil
Da li možete da zamislite da slušate nemačku muziku uz pratnju harmonike dok pijuckate pivo iz tradicionalnih keramičkih krigli u srcu Južne Amerike? Ta slika nije ništa neuobičajeno u brazilskom gradu Blumenau u pokrajini Santa Catarina, gde se mešaju nemačka i brazilska kultura na tradicionalnom pivskom festivalu. Od 1983. kada je prvi put održan kako bi se prikupio novac za stradale u poplavi festival u Blumenau postao je najveće pivsko okupljanje na svetu nakon minhenskog Oktoberfesta. Uz pivo, kobasice i nemačku nošnju ovde je ipak nezaobilazna i samba.
Great American Beer Festival, Denver
Veliki američki pivski festival u Denveru okuplja predstavnike više od 500 pivnica iz cele Amerike. Istovremeno preko 50 hiljada posetilaca ima vrlo težak zadatak da izabere koje im najbolje paše među gotovo dve hiljada vrsta piva. Osim degustacija suci moraju da se bace na ozbiljan posao kako bi nagradili najbolja piva. Uz predstavnike pivnica iz svih delova Amerike na festivalu se predstavljaju i tzv. kućni proizvođači, odnosno entuzijasti koji s pivskim ukusima i aromama eksperimentišu u sopstvenom domu.
Kitchener-Waterloo Oktoberfest, Kanada
Zadovoljite svoju znatiželju za Kanadom i njenim običajima i krenite na devetodnevnu proslavu piva u Ontariju koja se održava nedelju dana pre najvećeg nacionalnog praznika krajem oktobra. Uz degustacije raznih vrsta piva posetioci Kitchener-Waterloo Oktoberfesta umesto kobasica jedu sočne palačinke. Festival se održava neprestano od 1969, a s godinama je, po tvrdnjama organizatora, postao najveći bavarski festival u Severnoj Americi.
Freimarkt, Bremen
Kako se prvi Freimarkt u Bremenu održao daleke 1035. godine, ovaj je događaj bez premca najstariji festival u Nemačkoj. Iako stariji od hiljadu godina, Freimarkt pruža veselu i opuštenu atmosferu, a ceo se obalni grad gde se održava pretvori u veliku uličnu zabavu ili zabavni park. Festival svake godine poseti oko četiri miliona posetilaca, a slavi se 17 dana poslednje dve nedelje u oktobru.
Bitter and Twisted Boutique Beer Festival, Australija
Maitland Gaol nekada je bio najstrože čuvan zatvor i dom brojnih kriminalaca. Ovih dana ljubitelji piva okupljaju se u najstarijem zatvoru u Asutraliji kako bi uronili u Bitter and Twisted Beer Festival. Organizatori festivala, uz obilazak zatvora za najhrabrije, pružaju i kurseve izrade piva i mnogo muzike i hrane iz svih delova sveta. Samo budite sigurni da znate kako ćete ponovo izaći ‘na slobodu’.
Essen Kerstbierfestival, Belgiija
Ako u zimskim trenucima želite da izbegnete opijanje kuvanim vinom, pivski festival u Essenu, nedaleko od Antwerpena u Belgiji, može biti baš ono što tražite. Nedelju dana pre Božića organizatori – pivopije regije Essen – za posetioce pripremaju izbor biranih piva koja će vas ‘lansirati’ u praznično raspoloženje. Ipak, sve je vrlo civilizovano pošto se pivo degustira iz čaša od 1,5 decilitara.

[img]http://www.nadlanu.com/upload/thumbs/images/articles/2012/03/18/pivo_1332095730_420x0.jpg[/img]

tekstovi preuzeti i kombinovani sa sledecih sajtova:
http://www.volimpivo.com/
http://hocupivo.wordpress.com/
Da li biste radije bili zabrinuti genije ili vesela budala?
Avatar
krticaff
rank3
Postovi: 86
Pridružen/a: 11.02.2014, 22:39
Zahvalio/a: 5 puta
Prim. zahvala: 3 puta

Re: Pivo kroz Istoriju Historiju i Povijest

PostPostao/la krticaff » 15.02.2014, 11:17

Ma jednostavno ako ga ne popijem kada izađem petak ili subotu navecer to za mene nije izlazak.
Kada sjednes,a konobar stisne jedno toceno,pa ti prvo pjenu povuces, pa onda nagnes haha :cheesy: joooj

Natrag na “Čarolija okusa”

Online

Trenutno korisnika/ca: Nema prijavljenih korisnika/ca. i 1 gost.