The Majka

Imam 26 godina, iz Zagreba sam.
Od kraja 23 godine društvo se počelo masovno distancirati u grupe. U manje grupe od 3-4 frenda.
Danas, nakon 3 godine, ajd skoro 4 pogledam oko sebe i vidim da nemam niti jednog iskrenog i pravog prijatelja! Svi su nešto tmurni, povučeni, mogu reči da su i depresivni po ponašanju. Nitko nebi izašao vanka. Zar sa svojih 26 bi trebao nači curu sa kojom ču se toliko duboko povezati da mi bude(i ja njoj) najbolji frend, ljubav, dio srca moga da kuca za nju te dio njezinog u mojim grudima.

Što želim reći? Cijela ekipa je bila povezana sa marihuanom, amfetaminima, MDMA/MDA (jako malo njih je voljelo i uzimalo psydelike dok sam ih ja doslovno dizao u nebesa, istraživao, kuhao i extraktirao---dobro ne samo psydelike-LOL).
Ali vic je u ovome, dali je moguče da razne droge su uništile odnose među nama, među nas nekolicinu frendova? Ljubomora, kompetativnost i samodopadna sreća zbog nečije nesreće. Ogovaranja i dvoličnost, stravične maske na dušama samo da malo dotaknu tuđe srce i ostave tragove....gluma i pozerstvo.

Dali je to kriva sva moguća mind and mood altering substanca-e? Da zbog nje je došlo do takvog raskola među ekipom?

Pitam vas jer me zanima dali se to dogodilo i nekome od vas? Dali već u snažnijem ili pak slabijem obliku, nije bitno koliko nego dali jeste?
Kad več pričamo o doživljajima, o mističnim i religioznim utiscima, o katarzama i epifanijama. Vjerujem da i ovo malo crnije pitanje zaslužuje vaše misli i odgovore, iskustva.

Light
Peace
Love
Bless
------Pozz-----

Ahm hhm, stvarno ne znam sta da kazem o ovom
Ne bih rekao da su psihodelici ili neke droge sa vecim stupnjem ovisnoati krive za to (iako ne zanemarujem tu mogucnost u potpunosti) nego vise je to do utisnutog mentalnog skolpa koji tek sad, nakon odredjenih spoznaja u njima samima, izlazi na povrsinu i pokazuje svoje pravo lice. S moje tacke gledista, velik udio u asocijalizaciji i stvaraju odredjenih grupacija ima i internet. Pre nekoliko godina, mogao sam izaci u grad u slucajno naletjeti na drustvo gdje nakon kraceg dogovora zabavu prenesemo u neki park ili kafic. Uglavnom, svaku noc neko spontano okupljanje. Danas su ljudi vise sigurniji u provodjenju nekoliko sati komunikacije s monitorom nego izaci van i udahnuti svjez zrak. Da se opet vratim na temu psihoaktivnih supstanci; dosta sredstava nam sluzi samo za otvaranje nekih vidika, mentalnih prozora i jasnoce koja je uvijek bila u nama samo je potrban odgovarajuci katalizator. Moze to biti salvija, DMT ili LSD.....nakon jednog shvatanja stvari postaju znatno lakse i mozemo nastaviti dalje obogaceni novim spoznajama i adekvatno ih primjenjivati. Sto hocu reci, takve stvari su nam jako dobre za otvaranje novih percepcija jednom ili dvaput jer nove spoznaje nema smisla nanovo dozivljavati jer su sve samo ne nove, zar ne
Sto su nekom "droge", nekome su kljucevi za nove vidike(s cim opet moramo prraviti jasnu razliku izmedju droga kao vrata ka novim iskustvima i droga kao najobicniji otrov;heroin etc). Sve se na kraju svodi na stanje svijesti koje samo postepeno otkrivamo a oduvijek je bilo u nama. Zasto je nekom zapaliti joint ujutru samo usputna stvar a nekom pak jutro (ili cijeli dan) nema smisla to je vec do ljudske psihe i "pomjerenih" ubijedjenja.
"Guns dont kil people, i kill people" - Jon Lajoie
Ljudi sami dolaze do brojnih spoznaja u zivotu, sa ili bez pomoci majke prirode
-ergo-
Ljudi se sami otudjuju, unistavaju odnose i zatvaraju, sa ili bez nase pomoci/ili prisustva droga

Ma ne, događa se i ljudima koji nikada nisu zapalili ni cigaretu.
Mislim da su mediji krivi za rasap društva.
Krivi višestruko, ali se premalo analizira utjecaj medija na društvo, čovjeka.
Mislim da medije ne bi trebalo eliminirati već da bi se štetni utjeca trebao definirati i zatim neutralizirati.
Ako me razumijete... trebalo bi ljude podučiti što to nije dobro kod medija, a nije na prvom mjestu dobar način "konzumiranja" medija, odnosno način na koji ljudi upotrebljavaju medije (tv, internet, mobiteli) - upotrebljavaju ih kao zamjenu za prijatelje, obitelj, pa čak i kao antidepresiv.

Antidepresiv bi trebali biti priroda i tjelesna aktivnost, a ne višesatno buljenje u osobu iz Amerike (bili to videochatovi, filmovi, ili vijesti iz svijeta).

Nebih rekao da droge utjecu na ljudski karakter, prije da karakter utjece na droge. Ja sam osobno imao losija iskustva s konzervativnim ljudima nego sa nekime tko je zapravo probao neku supstancu. Makar to zapravo ovisi od covjeka do covjeka.
Sto se ljubavi tice, naravno da bi partner trebao bit i najbolji prijatelj, ali opet, partner je puno vise od toga, a opet nedovoljno da ti bude jedini faktor u zivotu. Mora se imati jos neku osobu uza sebe koju cemo nazivati najprijateljem, jer od te osobe cemo uvijek dobiti i onu drugu stranu medalje.
Meni dize tlak kad cujem nekoga da ima 40 prijatelja, od toga 15 najboljih. Ova facebook generacija je malo u kurcu sto se prijateljstva i poznanstva tice. Izgleda da ti novi klinci ne kuze razliku izmedju ta dva pojma.
Neki dan sam slusao Hit Fm il tak nekaj. I dotakla se voditeljica te teme, te ide ona pitat (pretpostavljam) strucnjaka u tom podrucju Bojana Jambrosica. Koji kaze, "Smatram da je malo previse pricat da imas 40 frendova od kojih je 15 najboljih. Ja imam kojih 15-20 frendova i negdje 5-6 naj".
I sad, jel to normalno?

Vrijeme tece, zivot se mijenja, prijatelji dolaze i odlaze. To je sve normalno, i protiv toga procesa se ne treba boriti vec ga prihvatiti.
Psihoaktivne supstance mijenjaju ljude, tako da je i za ocekivati da nakon tako drasticnih iskustava moze desiti da nam se staze razidju.
Neke stvari su na nama, a neke nisu. Treba raditi na ovim prvim, a zivot ce se postarati za ove druge.

Znaci wizard.hannah, samo naprijed i pozitivno! Prijateljstvo i ljubav nisu nesatli. Ako nema starih, bice novi prijatelji, svijet je pun krasnih, iskrenih ljudi, samo kad se malo zagledamo. Bice i nove ljubavi koje ces cijeniti jos vise zbog toga sto su dosle nakon cekanja, u trenutku kad si spremniji i mudriji. Na nama je da budemo otvoreni i hrabri

Zeleni Palac je napisao/la:I sad, jel to normalno?

Ma, svjesna su djeca toga da im to nisu prijatelji. Zbog toga su nesretni i zato i vise na facebooku još više jer se nadaju da će upoznati nekoga tko će im zaista biti prijatelj. Facebook je sijelo usamljenika.
Bojan J. je pizdek i ono kaj veli uopće nema neku važnost.

Ah oko "prijateljstva" mogu da pricaaam i pricam, i da serem i serem, i na kraju sam shvatio da je jako tesko naci prijatelja ali mozda i sasvim nemoguce, barem u mojem slucaju.

1.Mogu samo da kazem da sam kao klinac imao svoju ekipu koju sam voleo kao bracu sve do nekog 7 razreda osnovne kada su nam se putevi razdvojili, ja sam poceo da duvam i ostalo a oni nisu voleli to tj nisu radili to, pa sam se samim tim odaljio od njih.
Oni su i dalje najbolji drugari medju sobom a ja sam neko sa kime su se pre druzili i eto, tako sam izgubio prvo drustvo.

2. Drustvo veliko koje smo svi nekada imali, svi smo duvali zajedno kombinovali se pravili pare, ludirali se bez imalo straha od svega, kad sam prestao da duvam i malo se smirio sada sam njima bio visak.

3. Poceo da valjam neku robu, ponovo sam imao ljude oko sebe na tone, ali sam sada bio oprezniji i ne tako druzeljubiv.

4. Apstinencija od svega sto ima veze sa psihoaktivnim supstancama, nadjem ok drugara sa kojim sam se ranije druzio, druzimo se druzimo jebeno previse, 24/7 zajedno, jedemo pijemo zajedno ja spavam kod njega po nedelju dana, prdimo ispod istog jorgana, samo sto se nismo vencali.

5. On nadje devojku koja ga za 8 meseci tako okrene naopacke, da nije znao gde mu je dupe gde glava, mislim da se u krevetu kod njih nezna ko ima kurac i ko koga tu jebe. Ona njemu zabranida se druzi samnom, tj kaze biraj. On naravno nju izabere.

6. Ko ga jebe nastavim da zivim , nista novo ljudi su takvi, ali on se okrene sa tom njegovom debelom protiv mene i mojoj devojci pune glavu kako sam ja klosar, majmu, retard, nisam za nju.... trtrtr kako on mene zna.

7. Burazer od tetke pocnem da se druzim sa njim ono sve super, cirkanje, hemijica, kad on pocne da mi radi iza ledja i da mi puni glavu o mjoj devojci, misleci da ja to necu da proverim.

I tad kazem sebi, jebite se svi dovoljan sam sam sebi.

Kada pogledam u nazad svoj zivot, jedini pavi prijatelji su mi bili ovi iz stavke 1.
Jer tu nije bilo zavidnosti, iskoriscavanja vec praa drugarska iskrena ljubav.

Nemam pojma kakve ovo veze ima sa ovom temom ali eto.

ni ja vise ne znam gdje ide ova tema, ali mislim da nije ni vazo, u doticaju smo sa naslovom volim kad uskrsnu starudije sa foruma

tesko naci nekog pametnog, zbilja jeste. meni manijace tvoja prica tragicna. tuzno je nemat nekog dragog (tko nije partner) da te saslusa, da te razumije, netko sa kime sa lakocom komuniciras itd.. jos gore kada te tako dragi ljudi zajebu, okrenu se na drugu stranu iz nekih totalno trivijalnih razloga.

no, u nedostatku dobrih i dragih prijatelja bolje biti sam

Nije sve tako sivo, kad imas s' nekim da popijes pivo.

Ima i sada par osoba ali nije to to.

Sledeci korak mi je da iskljucim internet i krenem u realan zivot, postao sam zavisnik interneta (ne fejsbuka i ostalih mreza<ne konzumiram to>) ali ovakvih foruma sa ovom tematikom definitivno, u stanju sam da od kad ustanem pa dok ne legnem furam po ovakvim forumima i ne izvirim kroz prozor.

Moram nesto da definitivno uradim da nekako oganicim svoje vreme na kompijuteru i pobegnem iz ovih kandzi virtuelnog sveta i imaginarnih "prijatelja" (istomisljenika).

Dr.manijak nije to ništa neobično. Takve se stvari događaju ljudima svaki dan.
Moja kronologija prijateljstava nije bogata kao tvoja, ali ukratko:
1. Društvo iz osnove škole. One su živjele u nekom naselju, a ja udaljena od njih kilomentrima. Družile smo se samo u školi, a nakon nekog vremena sam postala višak jer nikada nisam bila u toku.
2. Društvo u mom kraju kada sam bila srednja škola. Opet ista stvar: one udaljene, a ja nikada u toku.
3. Cura koju najduže poznajem, s kojom sam se najviše družila, a koja me najviše povrijedila.

I tako to ide otprilike. xD